Provera akademskih kvalifikacija u radu Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta nije nova praksa, već je reč o produbljivanju postojeće.
To je jednim delom bilo inicirano povlačenjem radnih knjižica kao instrumenta za utvrđivanje da li neko lice ispunjava uslove kvaliteta u pogledu akademske kvalifikacije, koji su za nastavnike predviđeni Zakonom o visokom obrazovanju, kao i standardima za akreditaciju visokoškolskih ustanova i studijskih programa. Dakle, produbljivanje prakse Komisije u ovom domenu je prvenstveno bilo uslovljeno doslednom primenom zakona i usklađivanjem sa novim propisima – kaže za Danas Sofija Pekić Kvori, članica Komisije za akreditaciju, tela koje je osporilo oko stotinak doktorskih diploma, stečenih na visokoškolskim ustanovama koje nisu imale akreditaciju za izvođenje magistarskih i doktorskih studija.
* Da li je Komisija napravila propust jer se time nije od starta bavila? Zbog čega su neke ustanove i studijski programi u prethodnim ciklusima bili akreditovani, ali je prilikom reakreditacije uočeno da određeni broj nastavnika nema validne diplome?
– Pored analize akademskih kvalifikacija iz knjige nastavnika koja je oduvek rađena, njihova provera se u sadašnjem sazivu Komisije obavlja direktno iz kopija diploma, doktorskih pre svega, za šta je prethodna Komisija koristila informacije iz radnih knjižica. Ne možemo govoriti o propustu Komisije koja je u prethodna dva saziva napravila sistem osiguranja kvaliteta u visokom obrazovanju, implementirala ga u dva ciklusa i uvela Komisiju u porodicu evropskih tela za osiguranje kvaliteta. Normalno je da se sistem unapređuje i usklađuje sa novim propisima.
* Nakon što se grupa nastavnika čije su diplome osporene žalila Ministarstvu prosvete, ministar je od vas tražio da se izjasnite. O čemu?
– Ministar traži obaveštenje o načinu postupanja prilikom utvrđivanja ispunjenosti standarda za akreditaciju, pri čemu su osporene doktorske diplome nekim nastavnicima visokoškolskih ustanova koje su podnele zahteve za akreditaciju svojih ustanova ili studijskih programa, kao i legalnu osnovu ovakvog postupanja. U odgovoru ćemo navesti obrazloženje koje sam istakla u prethodna dva pitanja. Navešćemo i članove Zakona o univerzitetu od 1992, 1998. i 2002, koji su pre akreditacije predviđali utvrđivanje kvaliteta visokoškolskih institucija i za čije sprovođenje je bilo nadležno Ministarstvo prosvete. Za sprovođenje ovih zakonskih odredbi nadležno ministarstvo je propisalo odgovarajuće uslove koje je proveravalo i izdavalo određena rešenja. Ova dokumenta služe Komisiji kao dokaz ispunjenosti uslova ustanove da izdaje odgovarajuće diplome.
* Zašto Komisija ne želi da objavi koje visokoškolske ustanove su izdavale sporne diplome? U javnosti se stiče utisak da time nekoga štitite.
– Smatramo da ne treba izlaziti u javnost sa konkretnim imenima institucija iz više razloga. To su zasada pojedinačni slučajevi koji ipak ne ugrožavaju kvalitet ustanove u celini, kao ni njenih programa, jer su nastavnici sa spornim diplomama uklonjeni sa studijskih programa u proceduri akta upozorenja, tako da su ustanove dobile akreditaciju. Drugo, trebalo bi na ovaj način uraditi ceo treći ciklus akreditacije, a ne samo ustanove i programe koji su se dosada prijavili u ovom ciklusu da bi se donosili određeni zaključci sa kojima bi se onda, eventualno, izašlo u javnost. I konačno, ovaj posao koji ima za osnovni cilj obezbeđenje kvaliteta našeg visokog obrazovanja mora imati podršku svih važnih činilaca u sistemu: akademske zajednice, studenata, Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, Ministarstva prosvete i dalja postupanja moraju biti usklađena među njima.
* Kažete da pomenutih stotinak slučajeva ne treba koristiti da se sruši sistem kontrole kvaliteta u Srbiji koji je dobar. Potvrda za to je i članstvo u ENKVA, najznačajnijoj međunarodnoj mreži koja okuplja akreditacione agencije. NJihovi stručnjaci su bili nedavno u Srbiji i u februaru treba da stigne odgovor da li smo zadovoljili uslove da i dalje budemo članica. Šta očekujete?
– Komisija je posle pet godina ponovo prošla evaluaciju od strane Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u evropskom obrazovnom prostoru radi obnove punopravnog članstva. Trodnevna poseta eksperata je bila u oktobru ove godine. Zaključni komentari su bili veoma povoljni s obzirom na to da je predsedavajući panela profesor Ahim Hombah izneo niz pohvala na naš rad, da je očigledno uložen napor da se sistem obezbeđenja kvaliteta, ne samo održi, nego i unapredi, kao i zadovoljstvo učesnika u intervjuima. U prvoj verziji evaluacionog izveštaja koja nam je stavljena na uvid, pored dobrih strana, ukazuje se i na slabe strane Komisije. One su prevashodno uslovljene zakonskim odredbama – zavisnost Komisije od Ministarstva i Nacionalnog saveta, nedovoljna uključenost recenzenata u rad Komisije s obzirom da im je zakonom zagarantovana anonimnost, pa otuda veliko opterećenje i članova Komisije i službenika tekućim poslovima… Ipak, smatramo da bi odgovor mogao biti pozitivan.
* Da li u novim zakonskim rešenjima vidite opasnost da se sadašnji sistem kontrole kvaliteta uruši i da naredni saziv Komisije za akreditaciju temu o spornim diplomama ostavi po strani?
– To je velika bojazan, kako naša, tako i više od 2.000 profesora potpisnika peticije kojom podržavaju stavove predsednika KONUS-a, SANU i Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje. Oni su od ministra tražili povlačenje Zakona o visokom obrazovanju, između ostalog i zbog velikog uticaja Vlade na sastav tela koja treba da sprovode sistem obezbeđenja kvaliteta. Smatramo da je nezavisnost i profesionalnost ovih tela dovedena u pitanje rešenjima novog zakona što se može odraziti i na slabljenje celog sistema kao i buduće članstvo u ENKVA. Kontinuitet sistema obezbeđenja kvaliteta je doveden u pitanje, a to je ozbiljan nacionalni problem.
