BUJANOVAC – Zaštitnik gradjana Zoran Pašalić rekao je danas u Bujanovcu da je ta kancelarija donela preporuku ;o izradi jedinstvenog kataloga albanskih imena i prezimena koji će pomoći matičnim službama prilikom upisa novorodjene dece u matične knjige rodjenih.
Pašalić je kazao da je kancelarija Zaštitnika gradjana ;donela nekoliko preporuka nadležnim državnim organima ;u cilju ostvarivanja prava na službenu upotrebu albanskog jezika i pisma.
“Upis ličnog imena u matične knjige rodjenih i dalje predstavlja problem zato što ime pri prevodu sa albanskog gubi svoj oblik, a izrada jedinstvenog kataloga imena jedan je od najefikasnijih načina za rešavanje ovog problema”, kazao je Pašalić ;prilikom predstavljanja izveštaja Zaštitnika gradjana o službenoj upotrebi albanskog jezika i pisma.Predsednik Koordinacionog tela za opštine Bujanovac, Preševo i Medvedja Zoran Stanković je rekao da to telo kao državni organ pokušava da ispuni sve odredbe koje predvidjaju Ustav i zakoni o službenoj upotrebi albanskog jezika i pisma, kao i da je u tom cilju do sada nekoliko ključnih zakona prevedeno na albanski jezik.
Stanković je najavio da će Koordinaciono telo učestvovati u izradi jedinstvenog kataloga albanskih imena i prezimena, kao i da je moguće da takav katalog bude završen do kraja godine.
Ambasador Misije Oebs u Srbiji Andrea Oricio je rekao da je “pravo nacionalnih manjina da se služe maternjim jezikom važan činilac u bogatom i multikulturalnom društvu Srbije, kao i da Misija Oebs-a kroz institucije Srbije pruža podršku u naporima da se unapredi ostvarivanje tog prava”.
“Misija Oebs-a podržava i učenje srpskog jezika medju učenicima koji se školuju na maternjem jeziku zato što je poznavanje zvaničnog jezika važan preduslov i za zapošljavanje i za partnerstvo u društvu”, rekao je Oricio.
Predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi je rekao da “upotreba maternjeg kao službenog jezika, kao i pravo na ime, predstavljaju poštovanje ne samo domaćeg zakonodavstva, već i medjunarodnog prava”.
“Pravni sistem Srbije prepoznaje ostvarivanje ovih prava, problem nastaje kada treba da se primene u praksi. Nismo zadovoljni kako se ta prava koriste, a ona se često krše zbog nedostatka kadrova koji znaju albanski jezik, najčešće u ispisivanju ličnih imena i prezimena albanskom azbukom koja ima šest slova više od srpske”, kazao je Kamberi.
Predstavnici matičnih službi koji su učestvovali u debati su naveli da se albanska imena prilikom upisa u matične knjige rodjenih upisuju na albanskom jeziku onako kako ih roditelji napišu, a da zatim ime upisuju na način kako se izgovara, pri čemu zbog razlike medju jezicima neka imena nije moguće tačno prevesti. ;
Kako su kazali, tada dolazi do problema prilikom registrovanja tog istog imena u drugim državnim organima.
Albanski jezik je, pored srpskog, u službenoj upotrebi u opštinama Bujanovac i Preševo na lokalnom nivou od 2002.godine.
(Beta)
