Beograd — Dogovor Beograda i Prištine postaje više od apstraktne ideje, piše agencija Blumberg, uz ocenu da bi korekcija granica mogla “povući” druga “razgraničenja”
S druge strane, ocenjuje američka agencija, takav ishod dijaloga dao bi legitimitet Moskvi za slična rešenja za zamrznute konflikte u Moldaviji, Gruziji i Ukrajini.
Podsetivši da su lideri Srbije i Kosova zajedno govorili na forumu u Alpbahu, Blumberg navodi da su oni započeli razgovore o korekciji granica, procesu koji bi omogućio pristupanje EU.
Blumberg ocenjuje da postoje jaki razlozi zbog kojih bi takva “zbrkana” razmena teritorija bila loše rešenje, ali i argument koji bi mogao da pretegne u odnosu na bilo koji prigovor – jednom kada svi delovi bivše Jugoslavije i Albanija postanu članice EU, značaj granica među njima biće izbrisan.
Izgled bilo kakvog dogovora je nepoznat, budući da ni Vučić, ni Tači nisu objasnili na šta misle kad kažu “korekcija granica”, navodi autor teksta, ukazujući da je široko rasprostranjena teorija o razmeni teritorije severno od Ibra, u kojoj su većina Srbi, za preševsku dolinu u kojoj mahom žive Albanci.
Teritorijalna razmena između Kosova i Srbije dovela bi do mnogih problema, navodi američka agencija, a pre svega, kako ocenjuje, bio bi to korak ka etnički “čistijim” zemljama.
Nakon ratova u Jugoslaviji, zapadne sile su intervenisale kako bi zaustavile sukobe, u nadi da će države naučiti da poštuju manjine. Ponovno crtanje granica pokazalo bi da su takve nade bile uzaludne, ali bi moglo dovesti do toga da i druge manjine u bivšoj Jugoslaviji započnu secesiju.
Opasnost je velika, pogotovo u Bosni i Hercegovini, u regionima u kojima su većina Srbi i Hrvati, te u Makedoniji, u kojoj je albanska manjina veoma jaka. Ukoliko bi podela teritorija navela albanske nacionaliste u Makedoniji i Kosovu da se snažnije zalažu za Veliku Albaniju, kao i Srbe, odnosno Hrvate, da razbiju BiH, opasnost od naoružanih konflikata bi se ponovo pojavila.
Zato se, navodi Blumberg, nemačka kancelarka Angela Merkel protivi bilo kakvom dogovoru koji bi podrazumevao promenu granica, iako je američki savetnik za bezbednost Dzon Bolton rekao da Trampova administracija ne bi imala ništa protiv.
Blumberg se osvrće i na Rusiju, koja podržava Srbiju po pitanju Kosova, ne priznajući kosovsku nezavisnost i blokirajući Kosovo u UN, ali koja je i nagovestila da bi prihvatila kompromisni dogovor.
Razmena teritorija bi, bar površno gledajući, bila povoljan ishod za Kremlj, jer bi na taj način dobili legitimitet za slična rešenja za zamrznute konflikte u Moldaviji, Gruziji i Ukrajini. Međutim, to nije ishod koje bi mnoge zapadne sile bile spremne da prihvate.
Ukoliko bi Vučić i Tači pronašli način da se dogovore, to će Evropskoj uniji biti više nego dovoljna naknada za poniženje posle Bregzita, budući da bi bilo teško osporiti sposobnost Unije da zaceli sveže rane posle rata. A ukoliko do dogovora ne dođe, Evropa ume da bude i strpljiva, zaključuje Blumberg.
