Sabiha Gokčen je, prema Ginisovoj knjizi svetskih rekorda, prva žena – borbeni pilot. Takođe, ona je od strane US Air Forces izabrana, kao jedina žena, među dvadeset najboljih pilota u istoriji avijacije.
Sabiha Gokčen je poreklom iz sela Lozna kod Bijelog Polja, od oca Izeta i majke Hajrije, iz kuće Ćorovića. Rođena je 1913. godine. Živela je u turskom gradu Bursa. Rano je ostala bez roditelja. Kad je Bursu posetio Mustafa Kemal Ataturk , ona je imala dvanaest godina. Prišla mu je, rekla mu kako teško žive, ali da bi ona volela otići u neki internat da se školuje. Kemalu se svidela i tražio je dozvolu od njene braće da je usvoji (predsednik nije imao dece, pa je usvojio četiri ženska i četiri muška deteta). Odveo je u svoju palatu u Ankaru i upisao je u školu, prvo osnovnu, pa onda Američku akademiju Iskidar u Istanbulu.
Pošto u Turskoj nisu postojala prezimena, donešen je Zakon o prezimenima i Kemal paša je Sabihi dodelio prezime Gokčen (slobodan prevod – Nebeska). Bilo je to 1934. Godine pre nego je Sabiha uopšte pokazala zanimanje za vazduhoplovstvo.
Ataturk je 1935. poveo Sabihu na svečano otvaranje Škole letenja “Turska ptica” i zapazio je Sabihino uzbuđenje i pitao je da li bi volela skakati s padobranom, što je ona sa oduševljenjem prihvatila. Nakon tih svojih zapažanja o njenim interesovanjima, upisao ju je u školu za padobrance, ali ona se ubrzo zaljubila u avione i završila kurs za pilote, kao prva i jedina žena. Potom su je poslali u Moskvu na napredni kurs jedriličarstva i letenja motornim avionima.
Kada se vratila u Tursku uredio je da je prime u “muško društvo”, Ratnu pilotsku školu, koju je završila poslije jedanaest meseci i onda se uključila u vazduhoplovnu jedinicu, gde je usavršila letenje na bombarderima i borbenim lovcima. Iste godine za vreme kurdske pobune izvodila je uspešne borbene letove za šta je nagrađivana.
Sljedeće godine kao slavna pilotkinja obilazila je balkanske zemlje. Potom je postavljena za glavnog instruktora škole koju je sama završila, da bi 1954. postala član borda direktora Turskog avijatičarskog društva. Letela je 28 godina širom sveta, ukupno preko 8000 sati, od čega 32 sata u borbenim akcijama. Promenila je 22 različita tipa aviona. Njenu knjigu “Život na Ataturkovom putu” objavilo je Tursko vazduhoplovno društvo 1981. godine u znak sećanja na stotu godišnjicu rođenja Mustafe Kemal paše Ataturka.
Stariji istanbulski međunarodni aerodrom po njoj nosi ime.
indeksonline.rs/Boris Zogović
