BEOGRAD – Skupština Srbije počeće sutra novu sednicu na čijem su dnevnom redu i izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji i Zakona o ozakonjenju objekata, a u Građevinskoj komori Srbije kažu da će one omogućiti rušenje bespravnih objekata i sprečiti divlju gradnju.
Ministarstvo građevine je najavilo da će izmene Zakona o ozakonjenju objekata i Zakona o planiranju i izgradnji pružiti državi, građevinskim inspektorima i lokalnoj samoupravi nove mogućnosti za još efikasniju borbu protiv neodgovornih i bahatih investitora, koji grade bez dozvole i pokušavaju da zarade na kršenju zakona.
Praksa je pokazala da je jedna od glavnih zloupotreba postupka o ozakonjenju bila vođenje maratonskih upravno – sudskih postupka za ozakonjenje nelegalnih objekata, koji u Srbiji u proseku traju nekoliko godina.
Zato je predviđeno da je umesto pravosnažnog rešenja kojim se odbija ili odbacuje zahtev za ozakonjenje, dovoljno konačno – najčešće drugostepeno rešenje kojim se zahtev za ozakonjenje odbacuje ili odbija.
Takođe, predviđeno je da svi nelegalni objekti imaju zabranu prometovanja do donošenja konačnog rešenja o ozakonjenju ili njegovog odbijanja.
Izmenama zakona opštinski i gradski građevinski inspektori će dobiti mnogo veća prava, ali i veće obaveze koje treba da dovedu do toga da se stane na put gradnji nelegalnih objekata, kažu u tom ministarstvu.
Potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić ističe da je još od 2015. zakonom predviđeno da moraju da se sruše svi objekti bez građevinske dozvole i bi sada to trebalo i da se omogući.
“To je krivično delo i onaj koji je to radio mora da odgovara. Masa divljih objekata je napravljena na crno (posle donošenja Zakona o ozakonjenju objekata u novembru 2015) pošto su investitori koristili rupu u zakonu i dali bespravno građene objekte na ozakonjenje. Dok je objekat u procesu ozakonjenja ne sme da se dira i bespravna gradnja je mogla godinama da se hendluje i rasteže”.
Rodić ističe da su objekti namenjeni prodaji tokom tih dugih procesa prodati i sada su u postupku ozakonjenja.
Kaže da je najveći problem tamo gde su investitori pravili zgrade na mestima od opšteg društvenog značaja, na primer, gde će biti gasovod, neki put ili raskrsnica.
“Kupci zato neće moći da dobiju nadoknadu kada se ti objekti budu rušili, pošto su te objekte kupili na svoj rizik – u fazi ozakonjenja. Ministarka Zorana Mihajlović je rekla da će novi zakon ubrzati procese kako bi bespravni objekti mogli da se ruše, ali nije rekla koji će to objekti biti”, navodi Rodić.
On je rekao da će to pretežno biti objekti koji moraju da se ruše pošto se nalaze na pravcima gasovoda ili drugim mestima od opšteg interesa, kao i u nacionalnim parkovima, kao na Kopaoniku.
“Izmene Zakona o planiranju i izgradnji ubrzavaju procese da bi lokalne samouprave mogle na vreme da procesuiraju i izvrše doneta rešenja za rušenje”.
Podseća da se izmenama uvodi, što je predlagala i Građevinska komora, krivična odgovornost ne samo za investitora već i izvođača radova, ako zna da radi na crno odnosno bez građevinske dozvole.
Rodić ističe da će mnogi biti pogođeni tim odredbama zakona, kao i da se Građevinska komora zalaže za obavezno rušenje objekata koji nisu predviđeni detaljnim urbanističkim planovima.
Kaže da, prema njegovom mišljenju, treba ozakoniti objekte koji ne moraju da se ruše, u slučajevima gde inspekcije nisu na vreme reagovale, ali tako što će se naplatiti sve dažbine kao da su ti objekti legalno građeni.
Ministarstvo građevine apeluje na građane da ne kupuju nelegalne objekte, jer će imati problema sa takvim nekretnima, da opštinski organi nelegalne objekte ne priključuju na komunalnu infrastrukturu i da Poreska uprava ne dozvoli da se nelegalni objekti koriste za obavljanje bilo koje delatnosti.
Prema novim odredbama Zakona o ozakonjenju i vlasnik parcele na kojoj je izgrađen bespravni objekat biće odgovoran za nelegalnu gradnju.
Svi objekti u Srbiji koji nisu legalizovani jer ne ispunjavaju uslove propisane zakonom moći će da se ruše odmah nakon drugostepene odluke (posle odluke o žalbi) odnosno na osnovu konačnosti, a neće više morati da se čeka ishod eventualnog upravnog spora, predviđa Predlog izmena i dopuna Zakona o ozakonjenju.
Sada, nadležni organ (lokalna samouprava ili država) ruše bespravni objekat posle drugog stepena, odnosno odbijanja zahteva za legalizaciju, a stranka u postupku može da vodi postupak pred Upravnim sudom dok država od sada preuzima rizik naknade štete u slučaju da Upravni sud reši suprotno.
Država će ovim izmenama imati mogućnost da one najgore slučajeve bespravne gradnje (na javnim površinama, u zoni zabrane gradnje poput zone Aerodroma “Nikola Tesla”…) sruši odmah po konačnosti rešenja.
Izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju uvodi se obavezna provera vidljivosti na satelitskom snimku za sve obejekte koji se legalizuju, a kako bi se sprečile zloupotrebe jer, do sada nije postojala obaveza da se vidljivost objekta na satelitskom snimku proverava za zahteve podnete po starim zakonima.
Takođe, kako piše u izmenama u koje je Tanjug imao uvid, svaki građanin će moće da izvrši uvid u satelitski snimak kod organa nadležnog za poslove ozakonjenja, građevinskog inspektora i službi za katastar nepokretnosti.
Jedna od najvažnijih novina biće i obaveza da se podnese poreska prijava za porez na imovinu pre dobijanja rešenja o ozakonjenju što bi trebalo da utiče na povećanje broja onih koji plaćaju porez na imovinu.
Prema evidenciji Sekretarijata za javni prihod grada Beograda, samo oko pet odsto ozakonjenih objekata u glavnom gradu plaća porez na imovinu.
Precizira se i da nijedan objekat koji je izgrađen posle stupanja na snagu Zakona o ozakonjenju (27. novembar 2015) nije i ne može biti predmet legalizacije i zato svi objekti izgrađeni bez dozvole posle tog roka nisu predmet legalizacije i građevinski inspektor za te objekte donosi rešenje o rušenju koje stupa na snagu istog momenta.
Svi započeti postupci ozakonjenja moraju se završiti u roku od 5 godina, a ako se to ne desi, nadležni organ donosi rešenje kojim se zahtev odbija.
S obzirom da je Zakon o ozakonjenju na snazi već tri godine, to znači da je ukupan rok da se ozakone nelegalni objekti osam godina.
Kako se ne bi oštetili oni građani koji su gradili pre donošenja Zakona, a čiji obekti nisu popisani usled propusta građevinskog inspektora, njima će biti omogućeno da budu legalizovani.
Propisana je i obaveza da se vodi javna evidencija svih pokrenutih postupaka ozakonjenja u katastru.
Pored niza izmena, biće i zabranjeno naknadno priključenje bespravnih objekata na javnu infrastrukturu, a za javna preduzeća koja to dozvole, predviđene su kazne od 1,5 do tri miliona dinara ili krivična odgovornost u ponovljenom postupku.
Na primer, kad građevinski inspektor utvrdi da se objekat gradi, odnosno, izvode pripremni radovi bez ili suprotno lokacijskim uslovima, građevinskoj dozvoli i tehničkoj dokumentaciji, naređuje se bez odlaganja – zatvaranje gradilišta.
Gradu Beogradu, poverava se vršenje inspekcijskog nadzora i u oblasti izgradnje objekata do 800 kvadrata.
Izmene preciziraju i ko neće plaćati taksu za ozakonjenje, pa se, na primer, više neće plaćati taksa katastru na određivanje kućnog broja.
Kada je reč o izmenama Zakona o planiranju i izgradnji, pripremni radovi za objeke veće od 800 kvadrata moći će da se rade bez građevinske dozvole što bi prema mišljenju struke,trebalo da ubrza gradnju.
Uveden je vremenski okvir za važenje urbaništičkog plana koji ne može biti duži od 25 godina, sa obavezom da svi planski dokumenti sa danom stupanja na snagu ovog zakona, doneti pre 1.januara 1993 godine, prestaju da važe, ali sa obavezom donošenja novog plana koji će ga zameniti u roku od 12 meseci.
Razmena dokumenata i podnesaka u postupcima pripreme i praćenja izrade planskog dokumenta obavljaće se elektronski, a nove izmene u koje je Tanjug imao uvid kažu da će lokacijski uslovi umesto 12 meseci važiti dve godine.
Takođe, novina je i da će se planovi detaljne regulacije donositi umesto za godinu dana, za oko šest meseci.
Kada je reč o građevinskom zemljištu, definisano je kako se i na koji način određuje zemljište za redovnu upotrebu objekta,precizirane su odredbe o promeni namene poljoprivrednog i šumskog zemljišta…
Uvedene su “male” i “velike” licence za sva privredna društva i druga pravna lica koja se bave izgradnjom objekata, a gradnjom će moći da se bave samo privredna društva koja imaju licencu.
Foto:Facebook
