Lekari svih specijalnosti, i na svim nivoima medicine: od domova zdravlja do kliničkih centara, prvi put su dobili praktično stručno uputstvo u kojim slučajevima, kako i u kojoj dozi da koriste antibiotike, tako da se izbegnu neracionalna primena ove grupe lekova, neželjene reakcije i interakcije sa drugim medikamentima, koje mogu da naštete pacijentu.
Radna grupa najpriznatijih stručnjaka različitih profila, koju je formiralo Ministarstvo zdravlja, napravila je Nacionalni vodič dobre kliničke prakse za racionalnu upotrebu antibiotika. On će od Nove godine, kako za „Novosti“ otkriva profesor dr Mijomir Pelemiš, predsednik radne grupe, i urednik ovog stručnog vodiča, biti promovisan lekarima po celoj Srbiji.
– Ako se ne bude primenjivao u praksi, ovaj vodič, ma koliko bio praktičan i detaljan, neće imati svrhu – kaže profesor Pelemiš. – Jedan od ciljeva je da se dodatno racionalizuje potrošnja antibiotika. Ona jeste od 2016. godine smanjena za 32,8 odsto, ali cilj nije, kao što neki lekari pogrešno shvataju, da se „zabrani“ propisivanje antibiotika, nego da se oni koriste na pravi način, i uz dokaz da postoji bakterijska infekcija. Ako je u pitanju ozbiljna infekcija, recimo zapaljenje pluća, srčane maramice ili sepsa, naravno da ne treba čekati antibiogram, jer u slučaju sepse terapija mora da se započne već u prvom satu. Ali, kod lakših infekcija, koje ne ugrožavaju pacijenta, antibiotici ne bi smeli da se propisuju napamet.
U praksi, međutim, ima mnogo primera da lekari daju antibiotik preventivno, da ne bi došlo do komplikacija. Profesor Pelemiš ukazuje da se bez potrebe često poseže za najnovijim lekovima, a da se, recimo, penicilin izbegava zbog straha lekara jer ne zna kako će pacijent da reaguje.
Novi vodič za primenu antibiotika gotovo da nema ništa zajedničko sa dosadašnjim, izrađenim 2004. godine. Taj je bio samo za lekare na primarnom nivou, znači u domovima zdravlja, a novi je za sve specijalnosti, i na svim nivoima medicinske zaštite.
– Na jednom mestu lekari u Srbiji sada prvi put imaju sve što treba da znaju o antibioticima: od toga koje vrste ovih lekova postoje, kad se daju, koje su moguće neželjene reakcije, sa kojim lekovima mogu da se daju a sa kojim izazivaju neželjene interakcije, do toga koliko traje terapija – objašnjava profesor Pelemiš.
Procenjuje se da pet do 25 odsto pacijenata lečenih antibioticima ima neželjena dejstva, a jedan pacijent na 1.000 lečenih ima ozbiljna neželjena dejstva. Tako, recimo, dijareju izazvanu klostridijom dobije gotovo 500.000 pacijenata u SAD, od kojih godišnje umre 29.300.
Novosti
