BEOGRAD – Ukoliko se usvoji predlog zakona o zdravstvenom osiguranju, koji je u skupštinsku proceduru ušao prošle nedelje, izabrani lekar će pacijentima moći da otvori bolovanje do 60 dana, umesto dosadašnjih 30. Osim toga, predviđeno je da lekari specijalisti neposredno mogu da upute pacijente na stacionarno lečenje, pa u slučaju da pacijent mora da ostane u bolnici, ne treba on ili neko od njegovih najbližih da trči ponovo kod izabranog lekara u dom zdravlja po uput.
Kako ističe prim. dr Milica Nikolić Urošević, predsednica Udruženja izabranih doktora opšte medicine u Srbiji, ukoliko pacijent nije zadovoljan jer lekar neće da mu otvori duže bolovanje, na tu odluku uvek može da se žali prvostepenoj komisiji. Interesantno je da su u poslednje vreme lekari primetili da je došlo do promena prilikom otvaranja bolovanja, pa sada privremenu sprečenost za rad češće koriste ljudi iz privatnih nego iz državnih firmi.
– Lekari moraju da veruju pacijentu kada mu otvaraju bolovanje, jer je mali broj ljudi koji pokušavaju da lažiraju simptome kako bi otvorili bolovanje. Ukoliko je pacijent na bolovanju, a, na primer, ode na turističko putovanje i poslodavac za to sazna, lekar ne može da bude kriv. Poslodavac će i po novim propisima, kao što je to radio i do sada, moći da traži reviziju bolovanja – smatra prim. dr Nevenka Dimitrijević, predsednica Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva.
Novim propisima biće predviđeno, kako saznajemo u Ministarstvu zdravlja, da u slučaju neopravdanog izostanka sa preventivnih pregleda pacijent mora da plati 35 odsto cene lečenja ukoliko se razboli od oboljenja za koje postoji skrining. To zapravo znači da ako se osoba ne odazove tri puta na poziv lekara na skrining raka debelog creva, a oboli od ove bolesti, država će za nju platiti svega 65 odsto troškova boravka u bolnici. Ukoliko čovek dobije poziv, a nije mogao da se odazove jer je, na primer, na službenom putu, onda neće biti sankcionisan.
Ipak, dr Nikolić Urošević smatra da u Srbiji skrininzi nisu zaživeli u onoj meri kako je to bilo planirano, a problem je što lekari nemaju dostupne registre pacijenata koje su slali na preglede.
– Nije u redu da osoba koja nije otišla na skrining mora da plati deo lečenja, a da se to ne odnosi, recimo, na pušača koji ima tešku opstruktivnu bolest pluća i neće da ostavi cigarete – kaže dr Nikolić Urošević.
Novina je i da će roditelji dece obolele od raka ili nekog drugog teškog oboljenja imati pravo na bolovanje tokom kojeg će primati 100 odsto zarade sve do navršene 18. godine pacijenta. Ali, to pravo neće biti zagarantovano svih godina, već će roditelji morati da ga obnavljaju na svakih šest meseci. I udruženja pacijentkinja za borbu protiv raka dojke uspela su da izdejstvuju uvođenje nove stavke u propise. Na teret zdravstvenog osiguranja žene koje su operisane od karcinoma dojke i kojima je odstranjena jedna ili obe dojke, imaće pravo da o trošku države urade korekciju ili rekonstrukciju dojki.
Bez knjižice i na vakcinaciju
Prema trenutnim propisima, u Srbiji ljudi koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu mogu da dobiju samo hitnu medicinsku pomoć. Novim zakonom lečenje bez overene knjižice biće prošireno na palijativno zbrinjavanje, obaveznu vakcinaciju i skrining preglede.
Politika/Foto:Anadolija
