Zbog svega ovoga i ćutanja države na ovu političku hajku, Ljajić se odlučio da prijavi sam sebe Tužilaštvu za organizovani kriminal nakon kleveta Vojislava Šešelja da je vođa narkokartela.
Ljajić je naveo i da je situacija u kojoj se nalazi “neprirodna i nenormalna i na duži rok neodrživa jer je bizarno da vas neko mesecima optužuje za teška krivična dela, a da institucije (osim MUP-a) ne daju odgovor da li su te optužbe utemeljene ili ne.
Knjiga Novopazarski kralj heroina Rasim Ljajić ratnog zločinca na slobodi Vojislava Šešelja još uvek je aktuelna tema kako u beogradskoj, tako i sandžačkoj političkoj čaršiji. Ovo je zapravo nastavak role koja je počela u skupštini Srbije kada je Šešelj ovu priču i plasirao u javnost.
No, ono što je zanimljivo, a u šta šira javnost nije upućena, jeste činjenica da je zapravo prvi ovu priču detaljno razradio Muamer Zukorlić.
Sandžačkoj javnosti upravo je zbog toga zapala za oko “koincidencija” izlaska knjige te dobrih, štaviše prijateljskih odnosa i skupštinskih druženja Šešelja i Zukorlića. Naravno da Šešelj nema neki politički interes da blati Ljajića, ali je zato Šešelj poznat kao neko ko će to uraditi vrlo rado za novac. Zbog toga su i opravdane optužbe na račun Zukorlića iz Ljajićevog SDP-a da je ovu knjigu zapravo platio novcem sandžačke dijaspore koji je sakupljao po već poznatim skupovima “ne manje od 500 eura”.
Sumnju u sve ovo potkrepljuju i navodi u knjizi, koji su zapravo reprint onoga što je već izlazilo u Zukorlićevoj nekadašnjoj reviji Sandžak, ali i podrobno svedočanstvo i optužbe na račun Ljajića, koji je dao ugledni član Zukorlićeve stranke Feho Biševac. Naravno da kontakt sa Šešeljom Biševac nije mogao ostvariti lično. A ko mu je mogao biti posrednik, samo se od sebe nameće.
Zbog svega ovoga i ćutanja države na ovu političku hajku, Ljajić se odlučio da prijavi sam sebe Tužilaštvu za organizovani kriminal nakon kleveta Vojislava Šešelja da je vođa narkokartela. Ljajić je naveo i da je situacija u kojoj se nalazi “neprirodna i nenormalna i na duži rok neodrživa jer je bizarno da vas neko mesecima optužuje za teška krivična djela, a da institucije (osim MUP-a) ne daju odgovor da li su te optužbe utemeljene ili ne.
“Očito da ja nemam drugog načina da se branim od besmislenih i lažnih optužbi osim da praktično samog sebe prijavim i zatražim da Tužilaštvo svaku od ovih tvrdnji i optužbi detaljno ispita. Ja državnim organima u tom poslu stojim u potpunosti na raspolaganju”, naveo je Ljajić i dodao da, ukoliko u Šešeljevim tvrdnjama postoji i najmanji procent istine, onda se, u skladu sa zakonom, “protiv mene mora pokrenuti postupak”.
Prethodno je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović u više navrata istakao da MUP ne raspolaže nikakvim saznanjima o nezakonitim aktivnostima ministra Rasima Ljajića, a o tome je i u pisanom obliku obavestio Narodnu skupštinu Srbije.
No, ono što je zaprepastilo i širu bošnjačku javnost jeste promena političkog kursa nekadašnjeg “tvrdog” Bošnjaka Muamera Zukorlića. On je pokazao da u borbi za političku moć nije gadljiv ni na saveze s osuđenim ratnim zločincima.
Zato je ovo novi “level” u pazarskoj politici i nešto što ostaje na sud sandžačkim glasačima. Ono što je sigurno, a šta tvrdi portal Sandžak haber, koji je blizak Ljajićevom SDP-u, jeste da će desetine ljudi koji se spominju u knjizi osuđenog ratnog zločinca Vojislava Šešelja podneti tužbu protiv istaknutog člana SPP-a Feha Biševca i samog autora.
STAV
