PODGORICA – U hramu Hristovog vaskrsenja u Podgorici održan je parastos žrtvama NATO agresije na nekadašnju SRJ, a arhiepiskop cetinjski i mitropolit crnogorsko primorski, Amfilohije, poručio je da je po mnogo čemu ta agresija bila slična onoj nacističkoj iz 1941.
Simbolicno u 19:45 časova, kada su pale prve bombe na našu zemlju 1999. godine, počeo molitveni skup pod nazivom ,,Počelo je 24. marta 1999. – 20 godina i dalje nas ubijaju karcinomi, leukemije, smrtonosnost novorođenčadi“.
Nakon parastosa, u kripti hrama skup je nastavljen prikazivanjem filma koji je o događajima i stradnjima od početka do kraja NATO bombadovanja uradio portal IN4S.
Mitropolit Amfilohije podsetio je na reči svetog Aleksandra Nevskog da “Bog nije u sili nego u pravdi”, ističući da je to ono što je kroz vekove nadahnjivalo istinske prave ljude bez obzira gde živeli i kom narodu pripadali, preneo je portal Mitropolije crnogorsko-primorske.
„To je ono na čemu je sagrađena sva istorija balkanskog naroda, kako ga obično zovu oni koji sebe poistovjećuju sa Evropom, govoreći o nama kao primitivnim plemenima i narodima. Međutim, taj Balkan, tako ozloglašen i izvikan, on je temelj i srce Evrope. On je rodio hrišćansku Evropu“, rekao je vladika i dodao da je car Konstantin prenio prestonicu iz paganskog, mnogobožačkog Rima, gde je glavno načelo bilo “hleba i igara”, u mali grad Vizant, Konstantinopolj.
Mitropolit je kazao da je hiljadu godina ta Evropa, utemeljena na Jerusalimu, Atini, Konstantinopolju, rađala sve što je istinsko i pravo u sveukupnoj Evropi. Naglasio je da je ova Evropa koja se danas projavila i poistovetila sebe sa Evropom samo jedan deo nje, i da ona nije istinska i prava hrišćanska Evropa, već njena negacija.
„Istinska Evropa, Evropa Svetoga Petra i Pavla, Evropa Franje Asiškog, Dantea, Šekspira i drugih velikih ljudi, sve do najvećeg Evropljanina našega vremena De Gola, umrla je u Prištini. Preko naših stradanja danas trijumfuje jedna druga Evropa! To je Evropa krstaških ratova, i ona sve što radi, radi u ime ljudskih prava“, rekao je mitropolit.
Pojasnio je da su i krstaški ratovi vođeni u ime oslobađanja Groba Hristovog, a u isto vreme su oskrnavili Svetu Sofiju u Carigradu, prognali istočno romejskog cara i patrijarha iz Carigrada i postavili svoga vladara i patrijarha, i vršili nasilje u čitavoj Maloj Aziji do Jerusalima.
Naglasio je vladika da je ta Evropa koja je sad trijumfovala, a koju nažalost podržava i priznaje jedna grupa naših Crnogoraca, Evropa Napoleona, Musolinija i Hitlera. Kazao je vladika da mi ne možemo drugim putem, jer je naša Evropa izvorna Konstantinovsko-Justinijanovska, carska Evropa koja je, što se tiče vladara, okončana mučeničkom smrću carske ruske porodice 1918.
„To je bio kraj jedne Evrope, koji se nastavlja i u našim vremenima. Međitim, ovi stradalnici, naročito deca koja su pobijena od NATO pakta, Milica Rakić, deca na Murinu…, Košarama, ne mogu biti pobeđeni, jer to bi značilo prihvatiti da je to završena priča i na KiM, Srbiji, Crnoj Gori, Evropi, svetu. To znači prihvatiti da je zlo ono koje upravlja sudbinama sveta“, kazao je mitropolit i dodao da to neće biti, jer je ipak “svaka sila do vremana, a Božja svevremana”.
Prof. dr Božidar Bojović istakao je da se zločini najjače vojne sile u istoriji čovečanstva protiv male međunarodno priznate države, zločini kojima je u posrnuću jedne civilizacije trag za sva vremena ostavio NATO od 24. marta do 10. juna 1999. godine, ne smeju zaboraviti.
U ime svih boraca koji su stali u odbranu otadžbine i onih koji su ostali po vrletima Paštrika i ostalih mjesta širom tadašnje SRJ, skup je pozdravio Tomislav Račić, heroj sa Košara, poznatiji kao „vodnik Plamen“.
„Pomenuo bih braću koji su ostali kao granični kamen da obeleže teritoriju naše otadžbine. Bilo je tu svih nas iz bivše Jugoslavije, Srba Crnogoraca, Muslimana i Hrvata, Goranaca… Tamo smo svi bili braća i jedno, branitelji naše otadžbine“, istakao je Račić.
On je podsetio da je najgori napad bio bio u septembru 1998. godine kada je u zasedu albanskih terorista upala patrola Vojske Jugoslavije kada je poginulo pet vojnika, predvođeni Agimom Ramadanijem koji je kasnije i poginuo na Košarama.
Dodao je da su se borbe tada vodile na celoj teritoriji Kosmeta i da su svoje živote na Kosmetu ostavile i žene dobrovoljci.
Naglasio je da vojska, policija i ostale snage bezbednosti na Kosovu i Metohiji, SRJ, Srbiji i Crnoj Gori, nisu izgubili rat, već je, kako je rekao, dalji rat nastavila politika, a mi, kazao je, kao vojska smo se časno i pošteno povukli sa Kosova i Metohije i nadam se da ćemo se tamo u skorije vreme ponovo vratiti.
Tanjug /Foto :Tanjug
