BEOGRAD – Svi koji napune 65 godina a u radnoj knjižici nemaju upisan ni dan radnog staža imaće u Severnoj Makedoniji pravo na socijalnu penziju. Državna penzija biće 6.000 denara mesečno, što je gotovo 100 evra, i usklađivaće se jednom godišnje sa troškovima života. Uslov za dobijanje ove prinadležnosti je da je osoba državljanin Severne Makedonije i da u njoj živi poslednjih 15 godina.
Na nju neće moći da računaju oni koji su u braku ili žive u vanbračnoj zajednici, a čiji partner već uživa penziju. Ta kategorija građana, prema stavu vlade, nije socijalno ugrožena i neće moći da dobija socijalnu penziju.
U Srbiji gotovo 250.000 ljudi ima 65 i više godina i nije na spisku korisnika fonda PIO, odnosno živi bez penzije. Prema poslednjem popisu stanovništva, u 220.000 domaćinstava bar jedna osoba ne očekuje penzioni ček svakog meseca, dok u oko 18.000 domaćinstava poštar ne zvoni ni za jednog bračnog druga. Na listi najstarijih koji žive bez penzije više je pripadnica lepšeg pola, odnosno 85 odsto.
Severna Makedonija nije prva koja je počela da brine o osobama koje nisu nikada radile ili nemaju zakonom propisane uslove za redovno penzionisanje. I u Hrvatskoj je 2017. godine doneta strategija kojom se planira uvođenje nacionalne mirovine najkasnije do 2020, a prve isplate biće realizovane najverovatnije godinu kasnije. Naši susedi su se na ovaj korak odlučili zbog nepovoljne demografske situacije. U Hrvatskoj su informacije o broju onih koji žive bez penzije vrlo različite i kreću se od 65.000 do čak 100.000 starijih od 65 godina. To su svi oni ljudi koji nemaju minimalnih 15 godina staža za “starosnu mirovinu”.
Ovim problemom u Srbiji bavila se studija “Socijalna zaštita u starosti: dugotrajna nega i socijalne penzije”, čije su autorke Gordana Matković i Katarina Stanić. One procenjuju da su moguće tri opcije koje bi mogle da se razmotre kod nas, a to su podizanje porodične penzije do najniže invalidske, odnosno starosne penzije, uvođenje garantovane penzije ili posebnog modula socijalne pomoći. Za njih je najprihvatljiviji poslednji predlog, ali bi tada trebalo razmisliti o ukidanju najniže penzije.
– Nezaposlenost, siva ekonomija i prijavljivanje radnika na najnižu osnovicu karakteristični su za tržište rada već dugi niz godina – kaže Stanić. – To je rezultiralo velikim brojem minimalnih penzija i znatnim brojem onih koji neće moći da ostvare pravo na nju. Troškovi za rashode iz PIO će se smanjivati, a može se očekivati i veći značaj socijalnih penzija nego što je to slučaj sa sadašnjom generacijom starih osoba.
Đuro Perić, predsednik Saveza penzionera Srbije, kaže da i kod nas postoji predlog za uvođenje ovakvog vida primanja, ali da trenutno finansijska situacija ne dozvoljava da se on primeni.
– To je lepa ideja, to bi bio veliki doprinos solidarnosti i pravi potez jedne socijalne države – kaže naš sagovornik. – Naročito za, recimo, domaćice, koje su godinama brinule o kući i porodici, a sada nemaju primanja. Čini mi se da smo tek sada svesni toga koliki je bio njihov doprinos, kada smo suočeni sa katastrofalnim demografskim podacima u zemlji. Mnogo je, međutim, nerešenih problema u našem penzionom sistemu, pa mislim da je ovakvo rešenje još daleko od nas.
Uslov za socijalnu penziju u Severnoj Makedoniji, između ostalog, jeste i da osoba nema vlastitu imovinu i imovinska prava od kojih može da se izdržava, da nije korisnik penzije ili neke vrste primanja po osnovu starosti, invalidnosti ili izdržavanja od druge države. Oni koji će primati socijalnu penziju imaće pravo i na naknadu za grejanje u iznosu od 1.000 denara (16 evra) od oktobra do marta.
SOCIJALNA MALO NIŽA OD MINIMALNE
Ni u Severnoj Makedoniji ne postoji procena o tome koliko ljudi ispunjava uslove niti koliko će novca biti izdvojeno iz budžeta za socijalne penzije. Njih neće isplaćivati fond PIO, već centri za socijalnu pomoć. Minimalna penzija koju isplaćuje fond PIO osobama koje su radile najmanje 15 godina iznosi 8.800 denara (oko 142 evra), što je samo 2.800 denara (45,2 evra) više od nove socijalne penzije.
NEGDE SAMO DOPUNA
TRENUTNO stotinak država širom sveta ima nacionalne penzije kao osnovni mehanizam zaštite starijih osoba od siromaštva. U razvijenim zemljama one su samo dopuna, kao neka vrsta socijalne pomoći. Osim Novog Zelanda i Holandije, preostalih 20 zemalja OECD takođe ima neku vrstu ovakvih primanja. U istočnoj Evropi ona predstavlja obezbeđenje minimalnog dohotka u starosti.
Novosti
