BEOGRAD – Položaj medija u Srbiji i Crnoj Gori, zemljama kandidatima za članstvo u EU, zabrinjava Evropu zbog izveštaja o napadima, pretnjama i pritiscima na novinare i konomskoj i političkoj kontroli, piše danas agencija Frans pres u osvrtu na medijsku situaciju iz Beograda i Podgorice.
Agencija ukazuje da su 15. marta protivnici sprskog presednika Aleksandra Vučića silom upali u nacionalnu televiziju RTS koju optužuju da je potčinjena vlastima, dok su u Crnoj Gori demonstranti bacali toalet papir na njihovu javnu televiziju RTCG.
Sloboda medija jedan je od glavnih zahteva na nedeljnim protestima protiv vlasti u te dve balkanske zemlje koje se nadaju da se pridruže EU 2025. godine, navodi francuska agencija.
Frans pres ukazuje da je sloboda medija centralno pitanje za Brisel, i da napadi na medije ostaju zabrinjavajući.
Podseća se na slučaj istraživačkog novinara Milana Jovanovića u Srbiji koji je u decembru morao da pobegne iz svoje kuće u plamenu, koja je namerno zapaljena. Nekoliko osumnjičenih brzo je oslobodjeno, a neki su ispregovarali da dobiju kaznu, navodi agencija.
U Crnoj Gori policiji je trebalo nekoliko meseci da objavi hapšenje devet muškaraca osumnjičenih za umešanost u napad na novinarku Oliveru Lakić koja je metkom povredjena ispred svoje kuće u Podgorici u maju.
Ta hapšenja, ukazuje Frans pres objavljena su neposredno pred dolazak evropskog komesar za proširenje Johanesa Hana, a posle napada na novinarku Brisel je objavio da će proces pridruživanja Crne Gore biti blokiran ukoliko nema napretka o pitanju zaštite medija.
Frans pres ukazuje da je u svom poslednjem izveštaju Evropski parlament snažno podstakao Beograd da “popravi situaciju o slobodi izražavanja” u medijima.
Agencija navodi reči člana nevladine organizacije Beogradski centar za ljudska prava Ivana Protića da “medijska situacija u Srbiji nije nikad bila gora od 1998”, za vreme Slobodana Miloševića, godine kada je, podseća on, sadašnji predsednik Aleksandar Vučić postao ministar informisanja i tu funkciju obavljao dve godine.
U Crnoj Gori Milo Djukanović vodi zemlju takoreći bez prekida od 1991. godine, navodi Frans pres.
Pre nego što su dobili ambiciju da uvedu svoje zemlje u EU, njih dvojica dele to što su bili Miloševićevi politički saveznici, navodi Frans pres.
Frans pres navodi da ta “prozapadna promena potiče iz 1990-ih za Crnogorca, a deceniju kasnije za bivšeg ultranacionalističkog jastreba koji je brzo postao političar desnog centra pro-EU tokom 2000-ih”.
U Beogradu Aleksandar Vučić odbacuje bilo kakvo autoritarno ponašanje, a u nedavnom intervjuu za EU Observer on je rekao da je laka meta za one koji žele da napadaju Srbiju zbog položaja medija, pre svega zbog njegovog kratkog boravka u Miloševićevoj vladi pre 20 godina.
Pominju se podaci Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) da je 2018. bilo 102 slučaja pritisaka, napada ili pretnji na novinare, što je povećanje od 15 odsto, kao i da je Srbija 2018. bila na 76. mestu od 180 zemalja na indeksu slobode medija Reportera bez granica, što je pad za deset mesta.
Beogradski centar za ljudska prava u svom godišnjem izveštaju ukazuje na političke vodje navodeći da su verbalni napadi na novinare sve češći u javnom govoru vladajućih političara u kojima su novinari sve više optuživani za izdaju ili da su strani plaćenici.
Milo Djukanović, navodi Frans pres redovno brani slobodu medija, ali rado napada novinare.
U Crnoj Gori vlada je formirala ad hok telo da prati političke istrage, dok ubistvo glavnog urednika opozicionog lista Dan Duška Jovanovića iz 2004, ostaje nerasvetljeno kao i 80 napada na novinare.
Beta
