BEOGRAD – Deca i mladi su veoma digitalno pismeni, ako prepoznaju i koriste različite medije i internet platforme, zaključak je rukovodioca u Sektoru za informisanje i medije Maje Zarić iz Ministarstva za kulturu i informisanje posle održanog niza radionica “Jedan školski čas za medijsku pismenost” u predškolskim, osnovnim i srednjim obrazovnim ustanovama.”Kroz razgovor sa više od 250 dece i mladih ustanovljeno je da im nedostaju nadgradnja znanja i veština koje se odnose na medijsku pismenost, pre svega kada je reč o kritičkom razmišljanju, evaluaciji sadržaja, ukrštanju izvora, stereotipizaciji i uticaju medija na njihov razvoj”, navodi se u saopštenju Ministarstva.
Osnovci i srednjoškolci su bili jednoglasni u izjavi da ne gledaju televiziju jer se, kako su rekli, na domaćim kanalima ne emituje ono što ih zanima i nedostaju im emisije poput zabavnih, kulturnih i naučnih namenjenih njihovom uzrastu.
Takodje, istakli su da mediji propagiraju pogrešne vrednosti i uzore za mlade, istovremeno smatrajući da nemaju načine da to promene i da se njihov glas o tome čuje.
Kada su u pitanju tradicionalni mediji oni ne kupuju dnevne novine, a retko časopise, dok rado i često slušaju radio, piše u saopštenju.
Na pitanje da li veruju medijima, izjasnili su se da generalno ne veruju, već da sve informacije proveravaju na društvenim mrežama i na mestima koje oni smatraju alternativnim kanalima.
Takodje, ukazali su da zbog brzine pristupa medijskim sadržajima i mogućnosti da biraju na zahtev, najčešće koriste internet platforme na kojima mogu naći različite video sadržaje, ali prate i onlajn medije.
Iako su svesni da odredjeni sadržaji imaju uticaj na njihov način razmišljanja, ponašanje i smatraju da im se mogu suprotstaviti, svojim izjavama su pokazali da zapravo nisu svesni na koje sve načine medijski sadržaji utiču na njih.
“Upravo iz tog razloga neophodno je da im se jačaju znanja i veštine koje se tiču medijske pismenosti”, ističe se u saopštenju.
Kako se navodi, nije iznenadjenje to što predškolci nerazumeju način funckionisanja medija i interneta, ali jeste koliko često i na kojim sve kanalima i platfomama pronalaze i gledaju sadržaje koji ih interesuju.
Oni najčešće koriste medijske usluge na zahtev i jasno barataju terminima kao što su lajkovanje, pratioci, pretplatnici i drugo.
Nakon 15 radionica koliko je Maja Zarić održala u okviru Evropske nedelje medijske pismenosti od 18. do 22. marta, ustanovila je da je neophodno da se nastavi sa razvijanjem i unapredjenjem edukacije o medijskoj pismenosti kako za decu i mlade tako i za roditelje i nastavnike.
Radionice u organizaciji Ministarstva kulture i informisanja su održane u Pravno-poslovnoj školi, Gimnaziji “Patrijarh Pavle”, osnovnim školama “Vladislav Ribnikar” i “Jelena Ćetković” i deci u Predškolskoj ustanovi “Babypalace Andjela” i vrtiću “Mali suncokreti”.
Beta
