Na današnji dan pre 16 godina ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske stranke (DS) Zoran ĐinĐić, a taj datum biće obeležen šetnjama, polaganjem venaca i cveća na njegov grob i na mestu pogibije – u dvorištu vlade.
Predstavnici DS-a će u prepodnevnim časovima položiti vence na Đinđićev grob u Aleji zaslužnih građana, a od 18 časova će zajedno sa organizatorima protesta „Jedan od pet miliona“ organizovati memorijalnu protestnu šetnju „Ako danas ne uspemo, jedini razlog smo mi sami“ – od Filozofskog fakulteta do zgrade Vlade.
U pozivu na tu šetnju navedeno je da će građani imati priliku da odaju poštu „velikom vizionaru, čije je ubistvo trenutna vlast slavila“.
Polaganjem venca i cveća u dvorištu Vlade poštu ubijenom premijeru odaće i aktuelna predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić i članovi njene vlade.
Liberalno-demokratska partija organizovaće tradicionalnu „Šetnju za Zorana“, od sedišta LDP-a do dvorišta Vlade.
U Dvorani Kulturnog centra Beograda biće održana promocija izdanja „Besede u Zoranovu čast 2006-2018“, kao i proglašenje pobednika prvog takmičenja „Zoran Đinđić hakaton“.
Zoran Đinđić ubijen je 12. marta 2003. godine u dvorištu zgrade Vlade Srbije, a za njegovo ubistvo na 40 godina zatvora osuđen je oficir Jedinice za specijalne operacije (JSO) Resora državne bezbednosti Zvezdan Jovanović. Na istu kaznu za organizovanje ubistva osuđen je i komandant JSO Milorad Ulemek.
Politička pozadina ubistva Đinđića nikada nije otkrivena.
Đinđić je bio prvi premijer Srbije posle pada režima Slobodana Miloševića 2000. godine i dolaska na vlast Demokratske opozicije Srbije (DOS), a za vreme njegovog mandata pokrenut je proces demokratizacije društva i korenitih ekonomskih i socijalnih reformi.
Đinđićeva vlada se snažno zalagala za saradnju s Haškim tribunalom za ratne zločine i za vreme te vlade uhapšeno je i tom sudu izručeno nekoliko optuženika, među kojima i bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević.
Đinđić je bio i jedan od osnivača DS-a, u kojoj je bio predsednik Izvršnog odbora, a od januara 1994. do ubistva bio je predsednik DS-a.
Bio je i prvi nekomunistički gradonačelnik Beograda posle 1945. godine.
Beta
