BEOGRAD – Probni završni ispit za učenike srednjih stručnih trogodišnjih profila biće organizovana u novembru, dok će proba državne mature za učenike u srednjim četvorogodišnjim školama biti u martu i novembru 2020. godine.
Planirano je da državna ili velika matura bude uvedena od juna 2021. godine i ona treba da zameni prijemni na fakultetima. Gimnazijalci će polagati opštu maturu, učenici umetničkih škola – umetničku, dok će đaci srednjih stručnih škola polagati stručnu maturu.
Fakulteti će, međutim, zadržati pravo da organizuju dodatne ispite za proveru posebnih talenata i sposobnosti kandidata, ukoliko budu smatrali da je to neophodno.
Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je da ima dovoljno vremena da se dobro pripreme i đaci i nastavnici za novi koncept državne mature i da je njen cilj da društvo dobije mlade mnogo bolje obučene za život.
“Već smo u pripremama mnogo toga uradili. Reformisali smo gimnazije, uveli izborne pakete. Imamo vremena da modeliramo rad male mature po uzoru na veliku maturu”, rekao je Šarčević nakon skupa o Državnoj maturi.
Projekat se sprovodi u saradnji sa Evropskom unijom koja ga finansira sa 3,7 miliona evra. Polaganje državne mature je obaveza svakog srednjoškolca i to je neka vrsta sertifikata da je završio srednju školu.
Ðaci će na kraju četvrte godine polagati test iz srpskog i matematike, a za upis na fakultete tražiće se da polažu i neki od opšteobrazovnih predmeta – fizika, hemija, biologija, geografija, istorija, strani jezik, srpski kao nematernji.
Šarčević pojašnjava da će, recimo, neko ko želi da upiše Medicinski fakultet osim srpskog i matematike, polagati i hemiju i biologiju.
“Ovo je bolji sistem, jer do sada neko ko želi da upiše ETF i izgubi za pola poena, mora da čeka drugi ispitni rok i možda mu na raspolaganju neće biti ništa od tehničkih fakulteta, već će morati se upiše tamo gde ima mesta. Sa položenom državnom maturom ako ne uspe da se upiše na ETF, može na Mašinski, ako ne može ni tamo, onda može na Tehnološki”, pojasnio je ministar.
Predstavnik EU Ingve Engstrom kaže da EU vidi obrazovanje kao ključni faktor za privredni rast.
“CIlj je da obrazovni sistem bude takav da učenici budu uspešni u svetu gde se dešavaju brze tehnološke promene”, pojasnio je on.
Podseća da je za realizaciju Projekta državne mature EU donirala Srbiji 3,7 miliona evra, a da je EU do sada ukupno u reformu obrazovanja uložila više od 100 miliona evra.
Tanjug
