BEOGRAD – U Srbiji na 100 građana dolazi 39,1 komad streljačkog oružja, što nas prema prošlogodišnjem istraživanju Instituta za međunarodne i razvojne studije u Ženevi čini trećim najnaoružanijim civilima na planeti.
Nezavisni istraživački projekat o malokalibarskom oružju Centra za ispitivanje javnog mnjenja pri Institutu u Ženevi, pokazao je da sa punoletnim stanovnicima Crne Gore Srbija deli treće mesto na svetu, a prvo u Evropi, piše Danas.
Procenjeno je da se u srpskim domovima ukupno nalazi oko tri miliona civilnih pištolja. Iako su se istraživači iz Ženeve ogradili predstavljajući rezultate jer, kako navode, nije moguće tačno odrediti brojke ilegalnog oružja zbog manjka kredibilnih izvora, utvrđeno je da prvo mesto pripada SAD, koje imaju više pištolja nego punoletnih osoba – na 100 ljudi procenjeno je da u njihovim domovima po 120 pušaka i pištolja. Na drugom mestu je Jemen gde na 100 Jemenaca ide 52 komada lakog oružja.
Vlada Srbije početkom godine je produžila rok za godinu dana za podnošenje zahteva za izdavanje biometrijskog oružnog lista. To je jedna od poslednjih obaveza koju je predvideo Zakon o oružju i municiji koji se primenjuje od marta 2016. Za razliku od stare prakse, na jednom novom oružanom listu omogućena je registracija do 10 komada pušaka ili pištolja.
U Nacionalnoj asocijaciji za oružje (NAOS), koja okuplja trgovce i proizvođače oružja, kao i streljačke klubove i saveze, ističu da prema nezvaničnim podacima građani Srbije poseduju najmanje 600.000 oružanih listova.
Vlasnik oružja, prema Zakonu, obavezan je da prilikom zamene oružnog lista, u policijsku stanicu donese oružje na uvid, kao i stare isprave. Potrebna mu je potvrda da protiv njega nije pokrenut krivični postupak, kao i lekarsko uverenje o sposobnosti za držanje i nošenje oružja.
Sastavni deo postupka su i dokumenti koji dokazuju tzv. opravdani razlog za posedovanje oružja. Ukoliko građanin poseduje lovačku pušku ili karabin, to je uverenje o položenom lovačkom ispitu ili kopija lovne karte. Ukoliko je oružje namenjeno sportu, „opravdani razlog“ čini potvrda o članstvu u nekom od streljačkih klubova. U slučaju da su pištolj ili puška namenjeni za ličnu bezbednost, vlasnik je obavezan da „na zapisnik“ da i izjavu kojom tvrdi da mu je zbog posla koji obavlja ili drugih okolnosti sigurnost ugrožena. Sve to prati terenska provera policije, pre izdavanja dozvole.
Novi Zakon ukinuo je kategoriju trofejnog oružja. Prema evidenciji MUP-a, do stupanja na snagu novih propisa u Srbiji je bilo registrovano ukupno 63.558 komada trofejnog oružja. Do marta ove godine više od polovine vlasnika preregistrovalo je svoje vatrene trofeje. Svi postupci još uvek nisu završeni, a deo ovog naoružanja predat je državi. Takođe, u tri kruga legalizacije, koliko je sprovedeno od stupanja na snagu novog zakona, MUP-u je predato ukupno 3.725 komada.
Pitanje posedovanja oružja ponovo je pokrenuto u svetu nakon terorističkog napada na Novom Zelandu, posle čega je premijerka Džasinda Ardern, samo šest dana kasnije, izjavila da će po hitnom postupku biti izmenjen dosadašnji zakon o oružju te da će poluautomatske i jurišne puške ubuduće biti zabranjene.
Zakon je hitno izrađen i trebalo bi da bude sproveden do 11. aprila. Ta odluka je izazvala veliku medijsku pažnju, pozitivno se ocenjuje reakcija premijerke, koja je ključna za bezbednost, a pozdravljaju je i pobornici za kontrolu naoružanja.
Vašington post u svom uvodniku pod naslovom “Novi Zeland očitao je lekciju Americi, kako se odgovara na masovne pucnjave”, piše da Amerikanci, umesto postavljanja pitanja ili preduzimanja konkretnih akcija, kao što to čine političari na Novom Zelandu, priznaju da se ne može izbeći to da ludaci s oružjem u rukama svake godine ubiju veliki broj ljudi.
Iako su ovakvi zločini, kao i svaki drugi zločini povezani s oružjem, retkost na Novom Zelandu, lakoća kojom je ubica iz Krajstčerča došao do celog arsenala oružja, uključujući i poluautomatsko oružje, bio je dovoljan argument da uveri novozelandsku premijerku kako su potrebna oštrija ograničenja posedovanja oružja.
Američki dnevnik ističe kao ohrabrujuće, čak i inspirišuće, videti kako novozelandski političari, koji su se protivili kontroli oružja, menjaju svoje mišljenje. Kao glavni argument iznosi se izjava vicepremijera Novog Zelanda Viinstona Petersa, čija se stranka ranije protivila izmenama, kada je rekao: “Činjenica je da se u 13 časova 15. marta naš svet zauvek promenio, kao i naši zakoni o oružju”.
Napadač sa Novog Zelanda dozvolu za oružje je dobio u novembru 2017. i posedovao je pet pištolja. Nakon napada oglasila se i prodavnica oružja „Gan siti“ koja je saopštila da je preko interneta napadaču prodala četiri komada oružja A kategorije, ali ne i izuzetno moćno oružje koje je koristio u pucnjavi u džamijama. Na video-snimku napada se vidi da napadač nosi oružje A kategorije s više metaka, koje takođe nije nelegalno na Novom Zelandu.
Danas
