PODGORICA- Pad poslednjeg uporišta Islamske države u Siriji otvorio je mnoga pitanja uključujući i sudbinu stranih boraca koji su se pridružili ID prethodnih godina.

Značajan broj njih stigao je tamo sa Balkana, a iako najmanja od država regiona, i Crnu Goru je zahvatio ovaj „virus radikalizma“, piše “Dojče vele”.

U prethodnih šest godina, šestoro crnogorskih građana poginulo je na ratištu u Siriji a još devetoro, uključujući i dvoje dece, su na područjima gđe se kriju pripadnici razbijene Islamske države.

Ukupno su do kraja prošle godine u Siriju otišla 23 crnogorska građanina i to 18 muškaraca i pet žena, koji su sa sobom poveli troje dece. Ipak, bezbednosne službe nisu registrovale odlaske još od kraja 2015. godine.

„U odnosu na zemlje regiona Crna Gora je najmanje pogođena ovom pojavom, ali puno radi u delu prevencije, deradikalizacije, reintegracije, resocijalizacije, praćenja i represije”, izjavio je za “Dojče vele” Dragan Pejanović, nacionalni koordinator za borbu protiv nasilnog ekstremizma.

Anđelija Kovačević-Lučić iz nevladine organizacije Forum MNE, koja se bavi prevencijom nasilnog ekstremizma, kaže da, iako se smatra da u regionu Zapadnog Balkana Crna Gora spada u grupu manje ugroženih zemalja, nije zanemarljiva brojka od 23 strana borca u Siriji i pet koliko je otišlo u Istočnu Ukrajinu.

„Izostanak pravovremene reakcije i interesa javnosti kao i nadležnih institucija na početku rezultirao je malim brojem dostupnih istraživanja koja se bave pokretačima radikalizacije koja vodi ka nasilnom ekstremizmu u Crnoj Gori“, izjavila je ona za “Dojče vele”.

Kao i u drugim državama, ni u Crnoj Gori ne postoji jedinstven profil radikalizovane osobe i uglavnom je reč o kombinaciji više faktora. Kovačević-Lučić objašnjava da njihove analize ukazuju da je jedan od faktora loš socijalni položaj odnosno osećaj nezadovoljstva i frustracije usled neispunjenih društvenih i ekonomskih potreba.

„Neretko je reč o situacijama u kojima je osoba nezaposlena, nema primanja ili živi od socijalnih davanja, ne vidi perspektivu u svojoj zemlji i oseća se kao da su joj sva vrata zatvorena. Ove osobe spas iz nezavidne situacije pronalaze na različite načine – kroz prekomernu posvećenost veri ili slaganje sa autoritativnim liderima“, dodala je ona.

Pejanović navodi da je, po njihovim podacima, najveći broj slučajeva odlaska na strana ratišta bio verski motivisan i da su najranjivija grupa mladi.

Prema njegovim rečima, povratnici iz Sirije su pristupili mirnoj integraciji i trenutno ne predstavljaju bezbednosnu pretnju.

Međutim, s obzirom da su pojedini nastavili da održavaju veze i kontakte sa istomišljenicima u Crnoj Gori i regionu, uključujući i one crnogorske državljane koji su se nalazili u Siriji, oni su i dalje pod pažnjom bezbednosnih službi“, naveo je Pejanović.

Kovačević-Lučić kaže da Forum MNE do sada nije imao direktan kontakt sa nekim od boraca koji su se vratili.

Od 10 povratnika jedan je završio u zatvoru jer je Crna Gora u međuvremenu uvela krivično delo „učestvovanje u stranim oružanim formacijama“.

U zavisnosti od težine dela, kazne se kreću od šest meseci do pet godina zatvora. Hamid Beharović dobio je najmanju kaznu nakon što se vratio u Crnu Goru a zbog učešća u ratu u Istočnoj Ukrajini na šest meseci osuđen je i Marko Barović.

Ostali povratnici iz Sirije nisu procesuirani jer su pošli na sirijsko ratište i vratili se u Crnu Goru pre uvođenja ovog krivičnog dela. Još jedan crnogorski ratnik iz Sirije u pritvoru je u Turskoj.

Još devetoro crnogorskih državljana, među kojima dvoje dece, i dalje su u redovima IS. Sudbina većine njih, u slučaju povratka, je jasna.

„Svi za koje postoji sumnja da su počinili krivično delo učestvovanje u stranim oružanim formacijama biće uhapšeni i procesuirani“, rekao je Pejanović.

Tanjug

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here