PODGORICA – Proteklih godina su se 23 državljana Crne Gore pridružila Islamskoj državi i dok su povratnici pod nadzorom bezbednosnih službi ostali će, ako se vrate, morati na sud.
Dojče Vele (DW) danas u tekstu pod naslovom “Džihadisti u Crnoj Gori i dalje na radaru” navodi da je poraz Islamske države u Siriji otvorio je mnoga pitanja i analizira šta su uzroci radikalizacije u najmanjoj balkanskoj državi i koje mere Crna Gora preduzima po pitanju nasilnog ekstremizma.
U prethodnih šest godina, šestoro crnogorskih građana poginulo je na ratištu u Siriji, a još devetoro, uključujući i dvoje dece, nalazi se na područjima gde se kriju pripadnici razbijene Islamske države.
Ukupno su do kraja prošle godine u Siriju otišla 23 crnogorska državljanina i to 18 muškaraca i pet žena, koji su sa sobom poveli troje dece. Bezbednosne službe nisu registrovale nove odlaske još od kraja 2015. godine, navodi DW.
Po rečima Dragana Pejanovića, nacionalnog koordinatora za borbu protiv nasilnog ekstremizma, u odnosu na druge zemlje regiona Crna Gora je najmanje pogođena ovom pojavom, ali puno radi u delu prevencije, deradikalizacije, reintegracije, resocijalizacije, praćenja i represije.
Istovremeno, Anđelija Kovačević-Lučić iz nevladine organizacije Forum MNE, koja se bavi prevencijom nasilnog ekstremizma, smatra da, iako u regionu zapadnog Balkana Crna Gora spada u grupu manje ugroženih zemalja, nije zanemarljiva brojka od 23 borca u Siriji i pet koliko je otišlo u istočnu Ukrajinu.
Kao ni u drugim državama, ni u Crnoj Gori ne postoji jedinstven profil radikalizovane osobe i uglavnom je reč o kombinaciji više faktora, konstatuje DW, a Kovačević-Lučić objašnjava da njihove analize ukazuju da je jedan od njih loš socijalni položaj odnosno osećaj nezadovoljstva i frustracije usled neispunjenih društvenih i ekonomskih potreba.
“Neretko je reč o situacijama u kojima je osoba nezaposlena, nema primanja ili živi od socijalnih davanja, ne vidi perspektivu u svojoj zemlji i oseća se kao da su joj sva vrata zatvorena. Ove osobe spas pronalaze na različite načine, kroz prekomernu posvećenost veri ili slaganje s autoritativnim liderima”, dodaje ona i naglašava da su “najranjivija grupa mladi, s obzirom da je najveći broj boraca u trenutku odlaska imao manje od trideset godina”.
Pejanović navodi da je, po njihovim podacima, najveći broj slučajeva odlaska na strana ratišta bio verski motivisan, ali i on potvrđuje da nema jedinstvenog faktora koji dovodi do radikalizacije i ekstremnog nasilja pojedinca.
U međuvremenu od stranih boraca koji su ratovali u Siriji desetoro njih vratilo se u Crnu Goru i pristupili su mirnoj integraciji, te trenutno ne predstavljaju bezbednosnu pretnju. Pojedini su, medutim, nastavili da održavaju veze i kontakte s istomišljenicima u Crnoj Gori i regionu i oni su i dalje pod nadzorom bezbednosnih službi, objašnjava Pejanović.
Od deset povratnika iz Sirije jedan je završio u zatvoru, jer je Crna Gora u međuvremenu uvela krivično delo “učestvovanje u stranim oružanim formacijama”. Zavisno od težine počinjenog dela, kazne se kreću od šest meseci do pet godina zatvora.
Hamid Beharović dobio je najmanju kaznu nakon što se vratio u Crnu Goru, a zbog učestvovanja u ratu u istočnoj Ukrajini na šest meseci osuđen je i Marko Barović, piše DW i pojašnjava da su obojica odslužili kazne zatvora, dok ostali povratnici iz Sirije nisu procesuirani jer su krenuli na sirijsko ratište i vratili se u Crnu Goru pre uvođenja ovog krivičnog dela. Osim toga, još jedan crnogorski ratnik iz Sirije u pritvoru je u Turskoj.
Za devetoro crnogorskih državljana, među kojima dvoje dece, se zna da su i dalje u redovima ID, a da je sudbina većine njih, u slučaju povratka, jasna, potvrđuje Pejanović i kaže: “Svi za koje postoji sumnja da su počinili krivično delo učestvovanja u stranim oružanim formacijama biće uhapšeni i procesuirani”.
Pejanović dodaje da je Crna Gora jedina država regiona koja ima Nacionalnu platformu za borbu protiv ekstremizma, a Kovačević-Lučić kaže da je pre nekoliko godina bila evidentna loša koordinacija i nejasno definisana odgovornost institucija, ali da su se stvari popravile.
Na kraju teksta sagovornica DW zaključuje da su do sada u fokusu više bile aktivnosti bezbednosnih i pravosudnih organa i poručuje da je potrebno više programa koji su direktno usmereni na pojedince kako bi se sprečila njihova radikalizacija.
Tanjug /Foto :
