BEOGRAD – Jubilarni, 50. književni klub u kafeu knjižari Delfi u SKZ, večeras je bio posvećen provokativnoj temi – savremene arapske zabranjene priče “12 nemogućih”, koje je odabrao i preveo Srpko Leštarić.

Knjiga je reizdanje, jer je prvi put bila objavljena kod Narodne knjige 2005. godine, a Leštarić je nagovoren da kao vrstan znalac svremenog arapskog literarnog jezika sačini malu antologiju kratkih priča buntovnih arapskih pisaca koje su im bile zabranjene, a ako su bile štampane stradali su i pisci i izdavači, jer su vređale vlast, verske poglavare i civilne vlastodršce.

Leštarić je odabrao 12 priča devetorice renomiranih autor iz sedam arapskih zemalja, a svaka od njih je bila povod ili za hapšenje autora ili zabranu časopa gde je nepodobna priča objavljena ili je policija nasilno provaljivala u prostorije gde je izdavana.

U drugom delu knjige priređivač i prevodilac Leštarić je štampao bibliografske beleške o svakom piscu da čitalac stekne uvid u istorijat slučaja, posle objavljivanja svake “proskribovane” priče sa političkim posledicama i po priču i po autor.

Posebno je zanimljivo bilo traganje za identitetom saudijskog pisca prve priče u antologiji, koji se potpisao pseudonimom jer je strahovao od odmazde tajne policije u svojoj zemlji.

U svojevrsnom post skriptumu na kraju knjige, Leštarić je dao svoj pogled na značaj knjige: angažovanost savremenih pisaca i univezalnu vrednost ovakvih priča koje život prikazuju bez ulepšavanja i pisaca koji zastupaju slobodu književnog izraza bez tabu tema.

Dr Dragana Ðorđević, docentkinja na Katedri za orijentalistiku Filološkog fakulteta, naglasila je da srpska javnost duguje Leštariću zahvalnost što joj je omogućio da čita izvrsno oprevedena dela sa arapskog jezika, jer je do sada preveo 25 zbirki priča i romana, a najvažnije je što je preveo sedam knjiga izvornih narodnih priča sa istočnoarapskih dijalekata, što je više od svih arabista do danas.

Ona je podvukla da sve knjige imaju izdašan kritički aparat i sve su preporučune na srpskoj arabistici.

Prema rečima dr Ðorđevićeve, Leštarić bira tekstove u kojima je glavna tema opresija, bilo fizička ili psihička, i da verske vlasti u arapskom svetu imaju veliki uticaj na cenzore, pozivajući se na šerijatske zakone.

Dr Čedomir Čupić, profesor na Fakultetu političkih nauka, izlaganje je posvetio metodima i razlozima za zabranjivanje tesktova i pripisao je te zabrane vlastima koje su po svaku cenu želele da ostanu da vladaju zemljama, pretvarajući građane u poslušnike, u podanike, čije živote kontrolišu i usmeravaju u pravcu koji žele .

Čupić je citirao Voltera da “prestati kritikovati znači biti mrtav”.


Tanjug

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here