BEOGRAD – Za nešto više od godinu dana Prekršajni sud u Beogradu izrekao je 119 osuđujućih presuda roditeljima koji nisu vakciisali svoju decu, od toga je 36 roditelja kažnjeno novčanom kaznom u visini od 5.000 do 50.000 dinara.
U tom sudu za Tanjug kažu da su tokom prošle godine primili 222 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a da je od početka godine stiglo još šest zahteva.
“U istom periodu doneto je 119 osuđujucih presuda i to 86 u 2018. godini i 33 u 2019. godini. Od svih osuđujućih presuda u 75 je učiniocima prekršaja izrečena prekršajna sankcija opome a u 44 novčana kazna”, kažu u Prekršajnom sudu.
Pojašnjavaju da je od presuda u kojima je izrečena novčana kazna drugostepeni sud u osam slučajeva ukinuo odluku po žalbi , dok su u ostalih 36 presuda izrečene novčane kazne.
Roditeljima koji nisu vakcinisali svoju decu izrečena je po jedna kazna od 5.000, 7.000, 50.000 dinara, dve kazne od 15.000 dinara, devet od 10.000 dinara i 22 od 30.000 dinara.
Beograd je 2016. godine imao najlošije rezultate kada je u pitanju vakcinacija dece. Obuhvat vakcinisane dece MMF vakcinom u toj godini bio je 65,19 odsto. Loš obuhvat vakcinisane dece bio je jedan od glavnih razloga što je krajem 2017. godine buknula epidemija malih boginja u Srbiji.
Epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje Ivana Begović Lazarević kaže da je slika danas mnogo bolja, te da je obuhvat provom dozom MMR vakcinom prošle godine bio 98,65 odsto.
Pojašnjava da je reč deci koja su vakcinisana u drugoj godini života i da je reč samo o jednoj generaciji, dok je godinu dana ranije obuhvat bio 84,37 odsto.
“Obuhvat drugom dozom, koju primaju deca u sedmoj godini života, pred polazak u školu, za 2018. godinu je 89 odsto, a za 2017. kada je počela epidemija bio je 88 odsto”, kaže Begović Lazarević.
Podseća da su u epidemiji koja je buklnula krajem 2017. godini zabeleženi i prvi smrtni slučajevi od malih boginja posle 20 godina.
“To je doprinelo da su se mnogi roditelji koji su ili bili zbunjeni, uplašeni, ipak opredelili da vakcinišu decu i mi sad raspolažemo jednim dobrim kolektivnim imunitetom. U narednom periodu ne očekujemo epidemiju malih boginja sa većim brojem obolelih”, naglasila je ona.
Podseća da u Srbiji još uvek postoje “propuštena godišta”, da ih je najviše u generaciji od 2013. do 2016. godine i da ta deca nisu vakcinisani ni prvom dozom vakcine.
“To su te “rupe” u kolektivnom imunitetu i tu treba još dosta uraditi, a to je na pedijatrima, da opomenu roditelje da vakcinišu decu”, zaključila je ona.
U epidemiji malih boginja u Srbiji, koja je buknula krajem 2017. godine, registrovano je 5.786 obolelih, a umrlo je 15 osoba.
Tanjug /Foto :Pixabay
