BEOGRAD – Veze i odnosi Srba i Albanaca su složeni, istorija ta dva naroda nije samo politička i zato je potrebno raditi na medjusobnom poverenju i vraćanju dijalogu Beograda i Prištine i pronalaženju rešenja, rečeno je danas na konferenciji “Izazovi i perspektive procesa normalizacije odnosa izmedju Beograda i Prištine”.
Na skupu koja je održana u Beogradu učestvovali su istoričari i politički analitičari iz Beograda i s Kosova.
Predsednik Centra za spoljnu politiku Dragan Djukanović ocenio da je potrebno intenzivno voditi dijalog Beograda i Prištine, raditi na jačanju medjusobnog poverenja i na sveobuhvatnom rešenju.
“Pronalaženje rešenja će relaksirati odnose Srbije sa širim okruženjem i ona bi onda mogla da se okrene svom evropskom putu”, rekao je Djukanović.
Regionalni direktor Hans Zajdel fondacije Klaus Fisinger ocenio je da ideja promena granica ili razgraničenja veoma opasna.
“Realizacija predloga o promenama granica je veoma opasna i dovela bi do destabilizacije”, rekao je on i dodao da je na Minhenskoj konferenciji izmedju predsednika Srbije i Kosova, Aleksandra Vučića i Hašima Tačija, došlo do otvorenog razmimoilaženja.
“Saradnja bez dijaloga nije moguća, saradnja je daleko više od čistog kontakta. Danas je potrebno razumevanje”, rekao je on.
Naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju Milivoj Bešlin kazao je da se često upotrebljava sintagma “pravno-obavezujući sporazum”, jer su se u prošlosti mnogi sporazumi sklapali, ali se nisu poštovali.
Bešlin je naveo da je vlast Jugoslavije 1988. rešila da ne reaguje na demonstracije u Novom Sadu, dok je ranije, 1981. godine, proteste na Kosovu ugušila silom. ;”Specijalne jedinice poslate su na prištinske ulice. Savezni vrh koji je bio dužan da garantuje autonomiju pokrajina različito reagovao na Kosovu i u Novom Sadu”, rekao je Bešlin.
Naučni saradnik Instituta za noviju istoriju Srbije Srdjan Milošević ocenio je da u srpsko-albanskim odnosima postoji ukorenjen narativ o nepremostivim razlikama i endemskom neprijateljstvu. ;”U ; tim odnosima dominirao je odnos snaga umesto spremnost da se problemi rešavaju kompromisom ili obostranim razumevanjem. Važno je tražiti rešenje u što širem obliku, poput balkanske saradnje, a ne samo u dijalogu”, ocenio je Milošević.
Istoričar iz Prištine Iber Hisa izjavio je da je pravo pitanje da li je važnija istorija dva naroda ili percepcija o njoj i dodao da se razlika u percepcijama pokazala na nedavnom obeležavanju 20 godina NATO napada na Srbiju.
“Ona (istorija) je uvek doživljavanje svoje veličine ili nas prikazuje kao totalne žrtve, kao da izmedju toga nema ništa”, ocenio je on.
Hisa je ocenio da odnosi dva naroda nisu samo politički već postoje i neki životni poput jezičkih pozajmica, te da su odnosi složeni i samim tim što su ljudi okupljeni danas na konferenciji pokazuje da možemo drugačije da razmišljamo, van stereotipa.
Beta
