BEOGRAD – Zakonsko rešenje koje legalizuje “iskazivanje zahvalnosti” zdravstvenim radnicima, tako što davanje “poklona manje vrednosti” izuzima od korupcije, prema mišljenju struke sa kojima je “Danas” razgovarao, predstavlja nastavak urušavanja sistema javnog zdravstva i atak na osnovna prava pacijenata.
Rešenje o kojem je reč, bilo je dobro sakriveno u novom Zakonu o zdravstvenoj zaštiti, tako dobro da ga niko nije primetio pre nego što je isti stupio na snagu 11. aprila. Po njemu, “iskazivanje zahvalnosti u vidu poklona manje vrednosti…čija pojedinačna vrednost ne prelazi pet odsto, a ukupna vrednost ne prelazi iznos jedne prosečne plate bez poreza i doprinosa, ne smatra se korupcijom, sukobom interesa, odnosno privatnim interesom, u skladu sa zakonom.”
Brzo je izračunato da se, ako je prosečna plata u Srbiji oko 462 evra (54.521 dinar), korupcijom ne smatra pojedinačan poklon do 2.726 dinara. Ukupno, ovi pokloni zbirno ne smeju da pređu 462 evra, ali kako se u ovom članu zakona ne spominju nikakvi rokovi, nejasno je gde je tačno granica.
Uzbunjivač i nekadašnji direktor Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć Beograd Borko Josifovski, koji je ostao bez posla zbog ukazivanja na korupciju, kaže za “Danas” da ovaj zakon predstavlja simulaciju borbe protiv korupcije.
“Ovaj zakon je praktično nesprovodiv, unapred je osuđen na propast. Ko će i na koji način da kontroliše koliko iznose pokloni koje lekari dobijaju? Ovako, radi se faktički o ozakonjenju korupcije”, kaže Josifovski.
Prema njegovim rečima, davanje poklona je sitan znak zahvalnosti i ne bi smeo da bude zakonski regulisan. Sa njegovim stavom o izuzimanju poklona iz korupcije saglasan je i koordinator udruženja Doktori protiv korupcije Draško Karađinović, koji tvrdi da ovakva zakonska mera nigde ne postoji.
“Ako je već legalizovano davanje poklona zdravstvenim radnicima, zašto se isto ne dozvoli sudijama, carinicima, saobraćajnim policajcima…”, kaže Karađinović.
On naglašava da je ova mera direktan udarac na javni sektor, pošto će ljudi sada imati podsticaj više da idu kod privatnog lekara.
“Ljudi će razmišljati – ako već moram da dam novac, zašto ga ne bih dao privatnom lekaru, gde su svi ljubazni i nema čekanja u redu”, navodi Karađinović dodajući da je ova odredba samo nastavak udara na sistem javnog zdravstva koji je počeo 2005. godine usvajanjem zakona koji je dozvolio lekarima da paralelno rade u privatnoj i državnoj ustanovi.
Kontinuitet u legalizaciji korupcije u zdravstvu vidi i direktor udruženja “Pravo na zdravlje” Miroslav Petrović, koje se bavi pravima pacijenata.
“Neko ima nameru da se obračuna sa zdravstvom i ova mera meni govori da se definitivno ide na uništenje javnog sektora”, kaže Petrović. On podvlači da će ovim zakonom poklon u očima pacijenata postati obaveza, što urušava njihovo pravo na zdravstvenu zaštitu.
Ministarstvo zdravlja je isticalo da je ovo rešenje uneto u zakon na preporuku Agencije za borbu protiv korupcije.
Danas
