BEOGRAD – Internet gigant Fejsbuk, pod pritiscima da nešto uradi pošto je istoimena društvena mreža iskorišćena za živi prenos terorističkog napada na Novom Zelandu, uveo je nova restriktivnija pravila, ali se postavlja pitanje da li su ona dovoljna da se ekstremisti spreče da uživo prenose nasilje, pišu svetski mediji, prenosi Radio slobodna Evropa.
Dva meseca posle napada na džamije u Krajstčerču u kojima je ubijena 51 osoba, Fejsbuk je uveo nova pravila za opciju “lajv strim”.
Korisnicima koji prekrše pravila Fejsbuka odmah će biti zabranjeno da koriste “Facebook Live” u odredjenom periodu, na primer 30 dana, premda ta društvena mreža nije specifikovala pravila koja će koristiti u novom pristupu, osim što je uputila na postojeće standarde koji zabranjuju širenje terorističke propagande, ukazuje Si-En-En (CNN).
Novim merama napadač u Krajstčerču ne bi mogao uživo da prenosi masakr na svom nalogu, rekao je portparol Fejsbuka za CNN, mada nije naveo koja je pravila napadač prethodno prekršio.
Potez Fejsbuka je najkonkretniji odgovor te kompanije na pritisak da ograniči lajv strim posle masakra na Novom Zelandu, piše Volstrit džurnal, ali i ukazuje na ocene da ta mera možda neće biti dovoljna.
Lajv strim je posebno zabrinjavajući, ocenjuje Volstrit džurnal, pošto uprkos nekolicini incidenata živog prenosa nasilja, tehnološke kompanije kažu da im je teže da ustanove šta se dešava u živim prenosima nego na prethodno uradjenim snimcima.
Nova mera Fejsbuka neće biti dovoljna za sprečavanje “lajvstriminga” nasilja, ocenjuje profesor kompjuterskih nauka Alister Not s Univerziteta Otago i kaže da oni koji su blokirani mogu jednostavno otvoriti novi nalog na Fejsbuku. Efikansiji metod bi bio, dodaje on, da Fejsbuk traži od korisnika da traže dozvolu za opciju “lajv strim”.
Novozelandska premijerka Džasinda Ardern ove nedelje je u autorskom tekstu u Njujork tajmsu ocenila da se za sprečavanje ponavljanja nasilja kao što je napad na džamije u njenoj zemlji moraju preduzeti zajedničke mere za suzbijanje terorističkih i nasilnih sadržaja na internetu.
Prvi korak na Novom Zelandu je bilo ograničavanje oružja koje se može kupiti, ali drugo oružje teroriste je bio “lajvstriming” napada na društvenim medijima za širenje njegove gnusne vizije i ulivanje straha, istakla je Ardern.
Novozelandska premijerka je napisala da je s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom pokrenula inicijativu da se okonča teroristički i nasilni sadržaj na internetu. “To možemo uspeti jedino ako saradjujemo”, poručila je Ardern u Njujork tajmsu.
Najveće tehnološke firme su u sredu, na skupu u Parizu na inicijativu Ardern i Makrona, obećale da će tražiti nove mere za iskorenjivanje nasilnog ekstremističkog sadržaja na internetu, ali je to ;ipak “uveliko simbolična incijativa”, ocenjuje AFP, dodajući da je i dalje na tehnološkim kompanijama da razviju konkretna oruđa i mera.
Inicijativa Francuske i Novog Zelanda je ohrabrujući korak za suzbijanje ekstremističkog sadržaja na internetu, ocenjuje kolumnista Blumberga Lionel Loren, ali ukazuje da političari moraju razumeti algoritme na kojima funkcionišu društvene mreže, pošto oni leže u srcu problema.
Ključno je zaviriti “pod haubu softvera društvenih medija i razumeti kako sadržaj dolazi do gledalaca na prvom mestu”, ukazuje Loren i dodaje da je pitanje koliko će političari imati pristup algoritmima tih kompanija. Dodatni problem je potencijalni poslovni sukob između maksimiziranja angažovanja korisnika – što žele oglašivači i deoničari, i minimiziranja ekstremističkog sadržaja što političari žele.
Beta
