BEOGRAD – Ministar za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da bi otvaranje dva poglavlja u junu bilo više nego zadovljavajuće, imajući u vidu trenutnu atmosferu i evropske računice u vezi s EU, ali i s regionom.
“U odnosu na reforme u oblasti vladavine prava koje smo u poslednjih šest meseci sproveli, a imajući u vidu da i briselski dijalog nije zbog nas u zastoju smatram da smo zaslužili otvaranje najmanje dva poglavlja”, rekla je ona u intervjuu za “Politiku”.
Ovog puta izveštaj o napretku Srbije, ma kakav bio, biće donekle u senci predizborne atmosfere u evropskim zemljama, a posebno institucijama u kojoj očigledno proširenje i zemlje kandidati nisu prvi na listi.
“Što se godišnjeg izveštaja tiče očekujem da bude u ocenama izbalansiran, zasnovan na sistematično i seriozno prikupljenim činjenicama i faktima, a ne na percepcijama, kako se to gotovo uobičajilo i to posebno kada su u pitanju oblasti koje se prate u vladavini prava to jest poglavljima 23 i 24”, ističe Joksimović odgovarajući na pitanje da li ima šansi da taj dokument koji će Evropska komisija predstaviti krajem maja, donese takve ocene o Srbiji da nam u junu otvore više od već standardno dva poglavlja.
“Istina, ustalila se praksa otvaranja po dva poglavlja tokom šestomesečnog predsedavanja, što bi onda trebalo da znači da je u kontinuitetu notiran skoro istovetan narpedak. A nije baš bilo tako, nekada je bilo više, a nekada zaista manje napretka, pa smo ipak dobijali saglasnost drzava na uglavnom dva poglavlja”, napominje ona.
Upitana kakve ocene u izveštaju očekuje za poglavlje 35 budući da je dijalog u blokadi šest meseci zbog taksi Prištine i da li misli da će EK oceniti da i Beograd snosi deo krivice za taj zastoj, Joksimović napominje da taj deo izveštaja piše Evropska spoljnopolitička služba na čijem čelu je Federika Mogerini koja posreduje u dijalogu Beograda i Prištine.
Ona je izrazila sumnju da će “bilo kome pasti napamet da u našem izveštaju o napretku i ovog puta zadrži tzv. jezik ogledala”, to jest da na isti način u izveštaju za Srbiju i tzv. Kosovo da formulacije o napretku u dijalogu, što je do sada bio slučaj.
“Briselski sporazum se zaglibio, što zbog blata unilateralno uvedenih tarifa i loših poruka koje stižu svakodnevno iz Prištine, što zbog toga što Priština usvojenom platformom protiv dijaloga u parlamentu tzv. Kosova otkida točak s kola Briselskog sporazuma, pa su kola krenula nizbrdo”, rekla je ona.
Joksimović napominje da je Beograd sprovodio ono što smo potpisali, pošstovali postignute dogovore, bili strpljivi i trpeljivi, odazivali se svakoj inicijativi ali da smo mi izgleda “usamljeni čuvar dogovorene diplomatije”.
Ocenivši da je nedavni samit u Berlinu imao značaj kada je reč o “kontaktiranju” na najvišem nivou, Joksimović dodaje da bi nemačko-francuska inicijativa revitalizacije dijaloga u julu morala da dođe u korak
s izmenjenom situacijom u pogledu tarifa jer, u suprotnom, nikakva posebna dodatna vrednost ne može se uočiti.
Kada je reč o politici proširenja EU, posle evropskih izbora, ona je izrazila nadu da će većina odgovornih partija u EU povratiti razumevanje da je proširenje deo obnovljenih lidrskih kapaciteta EU i da može da podstakne jačanje integrativnih kapaciteta i ekonomije evropskih zemalja.
“Pitanje opstanka komesara i generalnog direktorata za proširenje u novoj strukturi institucija, po mom mišljenju, pitanje je očuvanja kredibiliteta EU imajući u vidu obećanu evropsku perspektivu regionu jugoistočne Evrope”, zaključila je ona.
Tanjug /Foto :Pixabay