BEOGRAD – Situacija na Kosovu može imati dramatične posledice koje mogu destabilizovati ceo region i stvoriti nezavisnu albansku drzavu, deo je upozorenja u pismu koje je premijer Zoran Ðinđić u februaru 2003 godine, mesec dana pred ubistvo, poslao članovima Saveta bezbednosti UN, piše Kurir.

On je zatražio i poštovanje Rezolucije 1244 i povratak srpske vojske i policije na Kosovo, navodi se u pismu koje je objavio taj list, a o kome je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u obraćanju u parlamentu.

“Prećutno klizanje Kosova ka nezavisnosti preti da destabilizuje ceo region. Situacija u BIH i Makedoniji moze ozbiljno da bude poremećena u slučaju takvog scenarija koji je danas, na žalost jedini kome se pruža šansa”, stoji u pismu Ðinđića.

Ono što se na terenu događa, naveo je tada Ðinđić, nije u skladu s konceptom SB i preti da destabilizuje Srbiju i Balkan.

“Međunarodne organizacije (Kfor i Unmik) nadleznosti koje su Rezolucijom 1244 oduzete Srbiji i Jugosalviji i predate njima postepeno prenose na lokalne strukture sa krajnjim rezultatom da će jednog trenutkla organi Kosova imati sve nadleznosti jedne nezavisne države, osim međunarodnog priznanja.

Tu vise nema ni govora o bilo kakvoj autonomiji nego samo o okolnostima pod kojima će biti konstatovana nezavisnost”, upozorio je Ðinđić.

On je jos tada izrazio sumnju da albanska strana neće pristati na predloge, ali i to da je neophodno da se nađe kompromis, jer jedino tako može da se sačuva drzavna stabilnost.

“Pitanje je da li se pri rešavanju teškog problema sme uvaziti volja samo jedne strane i kakve to posledice po stabilnost regiona moze da ima. Slozićete se, stabilno i trajno će biti samo ono rešenje koje uvažava interese obe strane. Veoma sam zabrinut zbog onoga sto se događa u vezi sa KIM i jos vise zbog onog sto vidim da će se u neposrednoj budućnosti događati”, naveo je premijer.

“Ggrese svi koji misle da to moze proći bez dramaticnih posledica. Moj osnovni interes kao i interes vlade u Beogradu jeste da ocuvamo stabilnst regiona, efikasnu zastitu ljudskih prava da bismo mogli uspesno resavati nagomilane ekonmske probleme i da bismo umanjili ogromno siromastvo naseg stanovnistva”, napisao je Ðinđić.

Naveo je i da svi ovi ambiciozni ciljevi mogu da budu ponisteni ako se u pogledu resavanja problema Kosova bez odlaganja ne krene u traženje zdravog kompromisa.

Ðidnjić je naveo i da ne postoji namera i plan da se ispuni stav Rezolucije 1244 pri povratku kontingenta bezbednosih snaga Jugosalvije.

“Zbog svega toga povratak proteranih Srba je onemogućen (za tri i po godine vratilo se manje od dva odsto ljudi) pošto ih Albanci ne zele u svojoj budućoj nezavisnoj drzavi, a i sami Srbi ne smatraju bezbednim povratak na teritoriju koja moze postati nezavisna albanska drzava”, naveo je Ðinđić.