BEOGRAD – Prosečan osuđenik u Srbiji ima 40 godina, nije oženjen, nema decu i nezaposlen je, pokazuju podaci iz Ekspertskog istraživanja koje je sproveo Institut za kriminološka i sociološka istraživanja u saradnji sa Misijom OEBS u nekoliko zatvora u Srbiji.
Pored ostalih intersantnih podataka koji su objavljeni u ovom istraživanju, pažnju privlači bračni status i ne/porodični život izvršilaca krivičnih dela.
Najveći broj ispitanih osuđenika iz kazneno popravnih zavoda u Sremskoj Mitrovici, Požarevcu i Nišu, Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu i vaspitno-popravnog doma u Kruševcu su samci, a oko 56 odsto njih živi u zajednici.
Podaci govore da 39,6 odsto njih nije neoženjeno, 21,5 odsto je u braku, u vanbračnoj zajednici je ukupno 16,7 odsto ispitanih osuđenika, razvedenih 8,1 odsto, dok je svega 1,2 odsto osuđenih u statusu udovca.
Kao i slučaju prethodne karakteristike, najveći broj osuđenika nema decu – oko 57,4% osudenih lica.
Oni koji imaju decu, najčešće imaju po jedno dete, njih 22,2 odsto, dvoje ima 13,7 odsto, troje 4,2 odsto, četvoro dece ima 1,6 odsto ispitanih osuđenika, a više od četvoro dece ima manje od 1 odsto osuđenika.
Sa porodicom živi najveći broj osudenih lica 74,8 odsto, u smislu da ne žive sami, već sa roditeljima, sa suprugom, sa vanbračnim partnerom, decom…
Kada je u pitanju obrazovanje, istraživanje je pokazalo da najveći broj ispitanika ima završenu srednju školu – 62 odsto, dok ih je najmanje bez bilo kakvog obrazovanja 1,2 odsto.
Sa nepotpunom osnovnom školom je 4,4 osuđenika, sa završenom osnovnom školom njih 125,3 odsto dok svega 17 ispitanih, odsnosno tri odsto njih ima završen fakultet.
U vreme izvršenja krivičnog dela, najveći broj osuđenih je bio nezaposlen 57,7.
Posmatrano po krivičnim delima, čak polovina ispitanih osuđenika izdržavala je kaznu zatvora zbog neovlašćene proizvodnje i stavljanja u promet opojnih droga, zatim zbog razbojništva njih 16,2 odsto, teške krađe 13,4 odsto, ubistva 6,7 odsto i teškog ubistva 2,1 odsto.
Kada je reč o prosečnoj dužini kazne, ona iznosi nešto više od četiri godine (49.19 meseci) pri cemu minimalna kazna iznosi 7, a maksimalna 236 meseci.
Ukoliko se posmatra prosečna dužina kazne zatvora kod lica koja su ponovo nakon osude izvršila novo krivično delo, ona iznosi oko tri godine (36.11 meseci) pri čemu minimum iznosi 30 dana, a maksimum 144 meseca.
Podaci o ispitanicima preuzeti su iz licnih listova – dosijea osuđenih lica, koja su kaznu zatvora izdržala u okviru Kazneno-popravnih zavoda u Sremskoj Mitrovici, Požarevcu i Nišu.
Provera podataka o povratu ispitanika izvršena je u okviru Ministarstva pravde – Uprave za izvršenje krivicnih sankcija, sa presekom na dan 20. novembra 2017. godine, navodi se u izveštaju koji je objavljen na sajtu Instituta za kriminološka istraživanja.
