BEOGRAD – U svetu je radno angažovano čak 218 miliona dece starosti između pet i 17 godina, među njima 152 miliona su žrtve dečjeg rada, a skoro polovina njih, 73 miliona, uključeno je u opasan dečji rad.
To su procene međunarodnih organizacija, uoči 12. juna. – Međunarodnog dana borbe protiv dečjeg rada.
Zaštitnik građana Zoran Pašalić u saopštenju ukazuje da se, uprkos zakonskoj zabrani, u svetu, ali i kod nas, deca i dalje ekonomski iskorišćavaju i izložena su teškom fizičkom radu.
“Najgori oblici dečjeg rada ozbiljno ugrožavaju prava deteta, štetni su po fizičko i mentalno zdravlje, po razvoj i kvalitet života dece, otežavaju i onemogućavaju pristup školovanju, uslugama zdravstvene i socijalne zaštite i zaštite od nasilja i zlostavljanja”, upozorava Pašalić.
Dodaje se da ombudsman u redovnim i posebnim izveštajima ukazuje na ključne sistemske nedostatke koji su prepreka za suštinsko i delotvorno prevazilaženje ovog problema.
Nepoznavanje i nerazumevanje pojave, nedostatak evidencija i podataka, isključenost dece i nedostupnost usluga, nedostatak aktivnosti organa na terenu, kao i nepotpun i neodgovarajući pravni okvir za suzbijanje i prevenciju najgorih oblika dečjeg rada dovodi do fenomena dečjeg rada.
Zaštitnik građana smatra da je za otklanjanje propusta neophodno da se odgovarajućim zakonodavnim intervencijama i merama obezbedi, pre svega, dekriminalizacija dece koja su izložena najgorim oblicima dečjeg rada, ekonomskoj eksploataciji, puna porodično-pravna, krivično-pravna i druga zaštita, uz uspostavljanje usluga za oporavak i reintegraciju u zajednicu.
Pašalić posebno apeluje na zaštitu dece migranata, koja bez pratnje prelaze granice, čineći posebno ranjivu kategoriju izloženu svakoj vrsti eksploatacije i zloupotrebe.
Tanjug
