STRAZBUR – Evropski sud za ljudska prava održaće 10. jula javnu sednicu povodom slučaja poznatog kao “Big brother Watć i drugi protiv Velike Britanije” u kojem se 16 nevladinih organizacija, novinara i aktivista žali na kršenje ljudskih prava zbog masovnog presretanja komunikacija i nadzora informacija bez pružanja odgovarajućih obezbeđenja za zaštitu privatnosti.
Slučaj je pokrenut tokom 2013, 2014, i 2015. godine posle otkrića bivšeg saradnika američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) Edvarda Snoudena o strategiji masovnog nadzora komunikacija koje su sprovodile američka i britanska vlada, a prvostepena presuda je doneta prošlog septembra.
Sednica Velikog veća suda, od 17 sudija, koje postupa u drugom stepenu, održaće se 10. jula, od 9:15 sati, i njoj će novinari moći da prisustvuju prema ograničenom broju mesta za sedenje.
Prema dosadašnjom praksi, tok sednice će moći da se isprati i putem sajta Evropskog suda u popodnevnom terminu od 14:30.
Na njoj će se o tužbama i povredi prava iz Evropske konvencije o ljudskim pravima izjašnjavati predstavnici i punomoćnici organizacija i pojedinaca koji su podneli tužbe kao i predstavnici vlade Velike Britanije.
Nakon ovih saslušanja Veliko veće će na nejavnom delu sednice nastaviti da razmatra ovaj slučaj, a odluku će doneti naknadno.
Evropski sud je u septembru prošle godine u prvostepenoj odluci zaključio da je Velika Britanija prekršila član 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima koji reguliše poštovanje privatnog i porodičnog života, jer u režimu masovnog presretanja nije bilo dovoljnog nadzora za presretanje i filtriranje, pretraživanje i odabir presretnutih komunikacija za ispitivanje, kao i jer su sigurnosne mere oko izbora podataka za ispitivanje su bile “neadekvatne”.
Takođe je prekršen i član 10 Konvencije zbog “nedovoljnih garancija obezbeđenih za poverljive novinarske informacije”.
Sud je međutim utvrdio da razmena obaveštajnih podataka sa vladama stranih zemljama ne predstavlja kršenje Konvencije.
Podnosioci tužbi nisu tražili nikakvu odštetu od vlade Velike Britanije već samo utvrđenje da su im prava prekršena.
Prema dokumentima koje je 2013. otkrio Edvard Snouden, gde je obelodanjeno masovno prisluškivanje americke Agencije za bezbednost (NSA), britanska obaveštajna služba je glavni akter u nadzoru svetskih komunikacija.
Snouden se nalazi u Rusiji gde je dobio azil.
Program prisluškivanja telefona pokrenut nakon teroristickih napada na Sjedinjene Američke Države 11. septembra 2001, a funkcionisao je u tajnosti sve dok ga Snouden nije razotkrio u javnosti 2013.
Mediji pišu da je prema tom programu, NSA (bez pravnog naloga) prikupljala “metapodatke” – milijarde poziva i poruka dnevno, a sve sa navodnim ciljem da se prate osumnjiceni za terorizam.
Ovo nije jedini program NSA koji je Snouden razotkrio.
Tu je i, kako podsećaju mediji, PRISM uz pomoć kojeg NSA prikuplja komunikacije s interneta preko razlicitih kompanija, ukljucujuci “Majkrosoft”, “Gugl”, “Fejsbuk”, “Jahu” i “Epl”. Snouden je rekao da je to izvor broj jedan za analiticke izveštaje NSA.
Tanjug /Foto :Pixabay
