BEOGRAD – Zašto je Šekspir i dalje najigraniji dramski pisac svih vremena i zašto se smatra najzahtevnijim glumačkim zadatkom, pokušaće sutra u Vili Stanković u Čortanovcima, u okviru 6. “Šekspir festivala”, da odgovore neki od najznačajnijih glumaca bivše Jugoslavije.
Milena Zupančič, Svetlana Bojković, Vojislav Brajović, Svetozar Cvetković, Zijah Sokolović, Miodrag Krivokapić, Ozren Grabarić, Igor Ðorđević, Jelena Ðulvezan predstaviće publici svog Šekspira, kroz male “ispovesti“ o ličnom iskustvu i doživljaju Šekspira na sceni.
“Da sada napravite anketu i pitate glumce koji im je bio najkompleksniji i najzahtevniji glumački zadatak na sceni, verujem da bi gotovo svi rekli da je Šekspir i onda se pitate zašto je to tako, šta je to toliko kompleksno, teško, slojevito, uzbudljivo”, primetio je Nikita Milivojević, autor koncepta predstave “Moj Šekspir”, koju će publika premijerno gledati sutra u Čortanovcima.
On je podsetio da se više od tri veka igraju Šekspirova dela i da svako vreme u njima prepoznaje nešto svoje.
“Stalno smatramo da je Šekspir savremeniji od nekih savremenih pisaca i ‘Moj Šekspir’ će biti mala intimna radionica sa glumcima koja se otvara za gledaoce. Biće to tok-šou na sceni”, objasnio je Milivojević u intervjuu Tanjugu i dodao da očekuje da to bude spontan, otvoren razgovor koji upravo kao ličan može biti najzanimljiviji.
Milivojević kaže da će “Moj Šekspir” okupiti glumce koji se verovatno sada sreću na sceni i nikada više, neki se sreću ponovo posle mnogo godina, te tako iz Ljubljane dolazi Milena Zupančič, iz Zagreba Ozren Grabarić.
“Posebno će biti zanimljiv susret beogradskog Ričarda Trećeg (Igora Ðorđevića) i zagrebačkog Ričarda Trećeg (Ozrena Grabarića). Najmlađa među njima je Jelena Ðulvezan koja nema karijeru kao ostali, ali je jedina imala premijeru u Glob teatru i praktično joj je uloga u mom ‘Henriju Šestom’ u Glob teatru bila prva profesionalna uloga. S jedne strane imate nekog ko je odigrao ceo Šekspirov repertoar, a s druge onog ko je odigrao samo jednu, ali vrednu ulogu”, istakao je reditelj.
Kaže da je njegov Šekspir uvek onaj koga trenutno radi, a to je komedija “Kako vam drago” koja će biti premijerno izvedena u okviru niškog džez festivala “Nišvil”.
“To će biti muzička komedija. Imaćemo bend uživo na sceni, a reč je o koprodukciji Nišvila, Narodnog pozorišta u Nišu i Kruševačkog pozorišta. Sve to je zanimljivo i zbog toga što će to biti prva premijera jednog Šekspirovog komada u Kruševačkom pozorištu od njegovog osnivanja 1946. Nikada nisu igrali Šekspira i to je izazov koji se ne može mimoići”, rekao je Milivojević.
Ideju je, kaže, dobio na “Šekspir festivalu” pre tri-četiri godine kada je jedna od najznačajnijih džez pevačica danas Marija Žoao sa svojim džez bendom pevala Šekspirove sonete.
“Zauvek ću zapamtiti kako je ona otpevala scenu Ofelijinog ludila”, kazao je Milivojević i podsetio da su prošle godine “repovali Šekspira”.
Na “Šekspir festivalu” prethodnih godina publika je videla najrazličitija moguća čitanja Šekspirovih dela, a Milivojević posebno izdvaja sudski proces iz “Hamleta”.
“Pamtiću i one turske bake koje su u svom selu napravile pozorište i igraju ‘Hamleta’”, dodao je osnivač “Šekspir festivala”, koji večeras počinje izvođenjem “Ričarda Trećeg” Gradskog dramskog pozorišta Gavela iz Zagreba u režiji Aleksandra Popovskog.
Na pitanje koji Sekspirov komad priželjkuje da postavi na scenu, Milivojević kaže da je “Hamlet” veliki izazov, ali da je više spreman za “Magbeta”.
“Reditelj bi morao da ima ključ za neko delo, a ja mislim da u ovom trenutku imam zanimljiviji i intrigantniji ključ za ‘Magbeta’ nego za ‘Hamleta’”, rekao je Milivojević.
Šeksprova dela igraju se po čitavom svetu, desetak zemalja u Evropi ima svoje “Šekspir festivale”, ali je popularan i u Brazilu, Japanu, Kini, pa čak i ljudi koji nisu nikada bili u pozorištu znaju za Šekspira, koji je, naglašava Milivojević, planetarni sinonim za pozorište.
“Kada bi Šekspir čuo da je naigraniji dramski pisac svih vremena, bio bi u čudu. Ni u svoje vreme nije bio najigraniji. Sto godina posle smrti je bio zaboravljen i otkriven je sredinom 18. veka i krenulo je nepovratno interesovanje za njegovo delo”, kazao je Milivojević.
A sledeći zadatak Šekspir festivala? “Nešto potpuno fantastično, suludo iznenađenje i već smo počeli sa pripremom. Biće nešto potpuno neobično i nešto što će doneti 21. i 22. vek u igranju Šekspira”, nagovestio je Milivojević.
Tanjug
