NOVI PAZAR – Poplave sa sobom nose potencijalnu opasnost od značajnog pogoršanja higijensko – epidemioloških prilika i mogućnost pojave i širenja zaraznih bolesti, upozoravaju iz Instituta za javno zdravlje RS.
Nina Rodić Vukmir, načelnica Službe za epidemiologiju u IJZ, naglašava da su najvećem zdravstvenom riziku izložene najosetljivije grupe stanovništva, odnosno deca, trudnice, hronični bolesnici i stariji ljudi.
„Zagađenom vodom i hranom prenose se crevne i kožne zarazne bolesti, parazitarne bolesti itd. Povećan broj glodara i zmija za vreme poplava takođe predstavlja rizik za zdravlje. Tokom poplava, voda za piće može biti zagađena u poplavljenim područjima, zbog čega ne treba piti vodu sa individualnih bunara ili izvora, sve dok se ne daju odgovarajuće preporuke. Preporučuje se da se konzumira flaširana i pravilno prokuvana voda“, kaže Vukmirova.
Naglašava da se higijenski neispravna voda se ne sme upotrebljavati ni za pranje suđa, zuba, lica, ruku, pranje i pripremu namirnica i pravljenje leda.
„Neophodno je održavanje lične higijene, naročito često pranje ruku sapunom, pre jela, nakon korištenja toaleta, nakon čišćenja naplavnog otpada i nakon rukovanja predmetima koji su došli u kontakt sa naplavnom ili kanalizacijskom vodom. Ako dođe do povređivanja, važno je da se otvorene rane moraju očistiti i zaštititi flasterom ili zavojem, kako bi se sprečila infekcija, te da se mora sprečiti kontakt rane sa nečistom vodom. Nekada je potreban i dodatni tretman, na primer, vakcinisanje protiv tetanusa, a lekarsku pomoć u nadležnom domu zdravlja obavezno potražiti ako se pojave crvenilo, otok ili gnojni iscedak na rani. Lekarsku pomoć treba potražiti i u slučaju pojave mučnine, povraćanja, slabosti, proliva, povišene temperature“, ističe Vukmirova.
