BRISEL – Netransparentno, protivno volji građana, nedemokratski – tako se opisuje kandidovanje Ursule fon der Lajen za novu predsednicu Evropske komisije, piše Juropijen Vestern Balkans u analizi koja objašnjava zašto nijedan nosilac liste na evropskim izborima nije izabran za šefa EK.
Mesecima unazad poslanik u Evropskom parlamentu Manfred Veber i potpredsednik Evropske komisije Frans Timermans važili su za najozbiljnije kandidate za Junkerovog naslednika, a Ursulu fon der Lajen, nemačku ministraku odbrane i blisku saradnicu kancelarke Angele Merkel, niko nije ni pominjao.
Međutim, kako primećuje EWB, dogovorom daleko od očiju građana, Nemačka i Francuska saglasile su se da će upravo ona biti ta o kojoj će se u utorak izjašnjavati EP i koja će, verovatno, voditi briselsku adiministraciju u narednih pet godina.
Takvim gestom evropski lideri odlučili su da odbace sistem takozvanih “vodećih kandidata“ koji je prvi put uveden na prethodnim evropskim izborima 2014. godine, kao jedan od mehanizama da se EU približi građanaima.
Prema tom principu, svaka evropska partija pre glasanja predlaže kandidata za predsednika EK, a na ovu poziciju dolazi predstavnik one partije koja je dobila najviše glasova građana, tako što ga predsednici i premijeri okupljeni u Evropskom savetu najpre nominuju, a Parlament potvrdi.
“Princip ”vodećih kandidata” – što se uslovno može prevesti kao ”nosilac liste” bio je stidljivi pokušaj Evropske unije, pre svega Evropskog parlamenta, da demokratizuje izbore i celu EU. Zaista, u boljim demokratijama bilo bi nezamislivo da građani biraju ”mačku u džaku”, to jest da daju glas stranci, a ova da im onda na osnovu ”zakulisnih” dogovora servira nekog ko uopšte nije bio u igri”, objašnjava za EWB novinar Dojče velea Nemanja Rujević.
Na ovaj način izabran je i sadašnji predsednik EK Žan Klod Junker 2014. godine i to tako što ga je EPP, na čijoj listi je bio prvi, nekon što je osvojila najveći broj mesta u EP, Evropski savet nominovao, a Parlament izglasao.
Međutim, Rujević podseća da princip “vodećeg kandidata“ nije upisan u osnivačke ugovore EU i pravno ne obavezuje nikoga. Stoga, šefovi država i vlada zvanično su zadržali pravo da, poput svih izbornih ciklusa pre 2014, Evropskom parlamentu predlože koga god oni hoće.
“I to su sada i uradili, pokazujući koliko drže do demokratičnosti i transparentnosti”, ističe.
Da procedura izbora “nije bila baš transparentna“ primetio je i Junker nedavno rekavši da je on bio prvi i poslednji vodeći kandidat, navodi EWB.
Za razliku od prošlog puta, sada nije postojala saglasnost među evropskim liderima, a za propast kanidature Fransa Timermansa, kao nosioca lista Socijalista i demokrata, ali i svoje, vodeći kandidat EPP Manfred Veber okrivljuje “osovinu Makron-Orban”. Predsednik Francuske, naime, od početka se protivio “opciji A”, odnosno Veberovoj nominaciji, a kao razlog navodio je nedostatak iskustva u izvršnoj vlasti.
S druge strane, kada je Merkelova predložila “opciju B”, po kojoj bi Timermans postao predsednik EK, a Veber EP, protivljenje je došlo iz drugog smera – ne samo od mađarskog premijera, već i, kako tvrdi Politiko, od drugih članova EPP, pre svega šefova vlada Irske, Bugarske i Hrvatske.
Na kraju se stiglo do “opcije C”, te je mesto predsednika Evropske komisije ipak otišlo, četvrti put uzastopno, u ruke EPP oličene u Ursuli fon der Lajen, dok su socijaldemokrate dobile predsednika Parlamenta i Visokog predstavnika EU, a liberali novog predsednika Evropskog saveta. Veber je ostao šef EPP-a u Parlamentu, a Timermans potpredsednik EK.
“Građanima je izborom Fon der Lajen poslata poruka da su maltene ”džabe krečili”. Lepo je što su u velikom procentu glasali, sjajno je iz ugla mejnstrima što su zadržali desničare na ”samo” ovoliko glasova, ali ispada da su ponovo dali blanko ček večitim elitama da u nekim sobičcima dele funkcije kao da su im dedovina”, primećuje Rujević.
Pored građana, pitanje je koja se poruka šalje i nosiocima izbornih lista, koji su mesecima unazad obilazili svih 28 država članica, predstavljali program svoje evropske partijske porodice i debatovali na više jezika pred publikom u Briselu, Strazburu, Minhenu i drugim gradovima.
Ipak, postoje i oni koji smatraju da je optuživanje evropskih lidera za zakulisne dogovore i kršenje volje građana preterano.
“Naravno da Fon der Lajen nije bila na glasačkom listiću. Ali nije bio ni Veber u 27 od 28 država članica tokom izbora u maju”, piše u kolumni za Politiko Pol Tejlor, član istraživačkog centra Prijatelji Evrope.
On podseća da je Evropa unija kako građana, tako i država i da Evropski parlament i šefovi država i vlada imaju demokratski legitimitet, što im daje za pravo da nominuju kandidata koga žele.
“Krivica je, zapravo, Evropske narodne partije, koja je kandidovala Vebera, neharizmatičnog šefa poslaničke grupe bez iskustva u izvršnoj vlasti, za vodećeg kandidata, nakon parodije od unutarpartijskih izbora”, piše Tejlor, dodajući da je Veber toliko neinspirišući izbor da nije uspeo da osigura većinsku podršku čak ni među kolegama iz parlamenta.
Sličan stav iznosi novinar Matje fon Ror u autorskom tekstu za Špigl, navodeći da je Makron predlagao transnacionalne liste, koje bi zapravo dovele do panevropske kampanje te da bi se tako došlo do kandidata za koje bi moglo da se glasa u svakoj zemlji EU.
On smatra i da nema dokaza da su Veber i Timermans, za koje su direktno mogli da glasaju samo građani Nemačke, odnosno Holandije, poznatiji u Evropi od Ursule fon der Lajen.
Ovaj pogled na stvar uvažava i Rujević, napominjući da EP i izvršna vlast EU ne mogu da funkcionišu kao u nacionalnim demokratijama, jer EU naprosto nije država niti je blizu državi.
Kandidatura Fon der Lajen je, prema ovim tumačenjima, bila jedini način da se postigne kompromis između nacionalnih vlada, koje i dalje zadržavaju glavnu reč kada se radi o najvažnijim pitanjima u Evropi, navodi se u analizi.
Rasprava o tome da li je taj kompromis bio “truo” ili ne još uvek traje. I pored toga, ostaje činjenica da se pregovori između 28 često nesložnih država članica mogu završiti ishodima kojima mnogi nisu zadovoljni, a Rujević ovo vidi kao poziv za reformu EU tako da nemaju više svi jednaka prava i obaveze.
O svim potencijalnim reformama, međutim, moći će da se raspravlja tek ako Fon der Lajen “preživi” glasanje u Evropskom prlamentu, koje je na dnevnom redu 16. jula, zaključuje se u analizi.
Tanjug /Foto :Tanjug-AP
