PARIZ – Poseta Emanuela Makrona Srbiji predstavlja obnavljanje “distanciranih veza”, ocenio je danas list Figaro pitajući se da li će francuski predsednik obnoviti veze sa sada “drugačijom” Srbijom zbog protesta gradjana koji zahtevaju slobodu i osudjuju nepotizam.
U tekstu pod naslovom “Makron obnavlja kontakt sa Beogradom”, Figaro prenosi da će tokom njegovog boravka biti reči o ekonomskoj saradnji, zastoju u dijalogu izmedju Beograda i Prištine i evropskim integracijama, a list podseća i na francusko-srpsko prijateljstvo.
Figaro ocenjuje da će verovatno centralna tema razgovora biti pitanje normalizacije odnosa izmedju Srbije i Kosova. Pariski list je podsetio na carinske namete od 100 odsto koje je kosovski premijer Ramuš Haradinaj uveo pre sedam meseci na proizvode iz Srbije i BiH, kao i njegov zahtev za priznavanje Kosova.
“Dijalog izmedju Beograda i Prištine je u zastoju. Čini se da Makron i (predsednik Srbije Aleksandar) Vučić pristaju na rešenje zasnovano na razmeni teritorija”, naveo je list.
“Medjutim, neophodno je ubediti javno mnjenje Kosova, kako Albance tako i Srbe, koji su protiv tog rešenja iz različitih razloga. Tome se protivi i Berlin jer se strahuje od ponovnog otvaranja Pandorine kutije nacionalizma. Ta razmena bi značila stavaranje jednoetničkih država. To je rizik koji bi mogao da se amortizuje ukoliko bi se ubrzala perspektiva prijema regiona u članstvo u Evropskoj uniji (EU)”, ocenio je Figaro.
Istoričar Veljko Stanić rekao je da je “opasnost jasna, a raspad Jugoslavije predstavlja tragičan primer”.
Medjutim, Jelijska palata insistira na reformama unutar EU pre prijema novih zemalja.
“Pre svega je za nas podrška Francuske potrebna kako bi nam pomogla da vratimo neophodnu slobodu i demokratiju, a bez kojih je stabilnost zemlje iluzorna, kao i mir sa Kosovom koji ne bi bio održiv”, izjavio je za Figaro Dragan Djilas, jedan od glavnih protivnika autokratskog režima u Srbiji.
Da li će Makron obnoviti veze sa “takvom drugačijom Srbijom” u kojoj se od decembra održavaju protesti u nekoliko destina gradova na kojima gradjani zahtevaju slobodu i osudjuju neopotizam? Od uravnoteženog odgovora na to pitanje će zavisiti istinski povratak uloge Francuske na Balkanu i potvrda njenih evropskih vrednosti koje ona utelovljuje”, ocenio je francuski list Figaro.
List je podsetio i na francusko-srpsko prijateljstvo osvrćući se na spomenik tom prijateljstvu na Kalemegdanu. ;”‘Volimo Francusku kao što je volela nas 1914-1918’, natpis je na spomeniku zahvalnosti Francuske, sa vitkom Marijanom na počasnom mestu u parku Kalemegdan na ušću Dunava i Save. Taj spomenik francusko-srpskog prijateljtsva je bio obavijen crnim florom za vreme bombardovanja NATO-a 1999. godine a u kojem je Francuska učestvovala”, naveo je list.
Spomenik je bio išaran grafitima kada je Francuska predsednika Srbije stavila u drugi red 11. novembra prošle godine na komemoraciji završetka Prvog svetskog rata, naveo je Figaro i dodao da je spomenik sad pun cveća i renoviran kako bi ga inaugirisao Makron.
List navodi da Makronova poseta počinje ekonomskim delom na samom aerodromu koji je postao koncesija francuske firme Vensi erpor (Vinci Airport), što je poslednja francuska velika investicja posle Mišlena (Michelin), Erbas Sueza (Airbus Suez) i Lafarža (Lafarge).
Potom je predvidjeno potpisivanje sporazuma u oblasti vojne saradnje i kupovine opreme, ali ono što Beogradjane zanima jeste da li će se francuski Alston vratiti u igri za gradnju metroa, pošto mu je konkurent kineski konzorcijum, dodao je Figaro.
Poslednji francuski predsednik koji je posetio Beograd bio je Žak Širak. On je boravio u decembru 2001. godine.
Beta
