PALIĆ – Makedonska rediteljka Teona Strugar Mitevska, čiji film “Bog postoji, ime mu je Petrunija” prikazan u Glavnom takmičarskom programu Festivala evropskog filma Palić, kaže da ukorenjenost patrihata nije slučaj samo na Balkanu, već svuda u svetu, da je on baza kapitalističkog sistema u kome živimo i koji može i mora da se promeni.
Ostvarenje, premijerno prikazano na Berlinalu, nastalo je prema istinitoj priči o devojci koja se u Štipu usudila da prekrši pravila tradicionalne ceremonije bogojavljenskog plivanja muškaraca za časni krst, tako što je skočila u reku i uhvatila krst čime je izazvala bes sredine, porodice, policije i crkve.
Prvu reakciju, prema rečima rediteljke, izazvali su tokom samih priprema za snimanje filma u Štipu.
“Kada smo došli tamo, hteli smo da uspostavimo saradnju sa crkvom i moja sestra Labina, koja je producent i igra u filmu, napisala je pismo tamošnjem svešteniku da snimamo film o toj devojci, samom ritualu i da se film zove ”Bog postoji, ime joj je Petrunija” i da bi hteli da snimamo u lokalnoj crkvi. Nedelju dana kasnije dobili smo zvanični odgovor koji stoji danas u dnevnoj sobi mojih roditelja, u kome piše: ”Puno hvala na vašem interesu, ali mi nećemo ništa da imamo sa vama i vašim filmskim projektom zbog toga što Bog postoji, muškarac je i zove se Isus”, ispričala je Mitevska u intervjuu Tanjugu.
Na početku lokalno stanovništvo nije želelo da ima ništa sa pričom o toj, kako su govorili, “ludoj devojci”, da bi na kraju veći deo stanovništva bio direktno ili indirektno uključen u film.
“Često govorimo da bi umetnost htela da menja svet, ali ne menja. Međutim dve godine od kako smo snimili film i sedam godina od kako je ta devojka skočila za krst, jedna devojka u Štipu je ponovo uhvatila krst i sveštenik joj je bez problema dao da zadrži krst. Tako da je naš film i sve što se desilo oko tog filma primer da umetnost može da promeni svet”, rekla je Mitevska.
Smatra da ukorenjenost patrijahata nije slučaj samo na Balkanu, već svuda u svetu.
“Taj patrijahat je baza sistema u kome živimo, kapitalizma. Ja sam uvek oduševljena premijerkom Novog Zelanda koja je svima nama pokazala da ovaj svet može da se vodi na drugi način. Taj sistem može i mora da se promeni. Mi smo samo na početku. Potrebna nam je revolucija i da rušimo kapitalizam. Feminizam nije samo ravnopravnost žena, on znači bolji svet za sve, za sve one koji su obespravljeni. Kapitalizam je sistem koji je baziran na vrednostima imanja. U samom početku nemaš ravnopravnost. Ima tu puno posla i nadam se da će sledeće generacije nešto promeniti”, istakla je Mitevska.
Primećuje da se stvari brzo menjaju i da je, recimo, pre 17 godina, kada je počela da se bavi filmom atmosfera bila potpuno drugačija, nego danas kada ima više žena u filmu i više žena na pozicijama da donose odluke.
“Film je prvo prikazan u Skoplju i nije baš dobro prošao, politička elita nije prihvatila film i odlučili smo da organizujemo putujući bioskop i film je prikazivan po svim manjim gradovima po Makedoniji. Onda se desio bum. Uvek kažemo da publika nije smpremna za umetnički film, ali običan čovek i žena su mnogo otvoreniji za promenu. Ne pridajemo mnogo značaja običnom čoveku, a revolucija će početi od obične žene i običnog muškarca”, naglasila je Mitevska.
Film je, naglašava, pogodio ono što nas povezuje, a “povezuje nas želja za pravdom i nepravda”.
Petrunija je sama protiv svih, crkve, policije, sredine i porodice, posebno majke koja je ponižava i osuđuje.
“Karakter majke je odraz te sredine. Takve žene vrše autocenzuru. One su deo sredine, zatvorenice zatvora koji je inicijalno za njih napravljen i onda one odlučuju da ostanu u njemu. Petrunijina majka je uvek živela u toj sredini i ona ne zna kako da se oslobodi zatvorenog prostora. Svi drugi karakteri ostaju u tom zatvoru, samo Petrunija zahvaljući hrabrosti i obrazovanju izlazi iz njega”, kazala je Mitevska.
Rešenje, smatra, leži u edukaciji, iskrenosti i hrabrosti.
“Moramo biti svesni ko smo, gde semo da bi mogli da idemo napred. Ta žena nikad neće izaći zi svoje mizerije, ali Petrunija uspeva i ona kaže svojoj majci: ”Ti nikada nećeš razumeti, ali to je u redu. Ja tebe razumem””, dodala je Mitevska.
Najveći problem Balkana, smatra rediteljka, jesu korupcija i nepotizam.
“Izasli smo iz komunizma, moralne vrednosti su se urušile i ne znam kako ćemo izaći iz tog vrtloga. Zato smo sve te elemente stavili u tu policijsku stanicu, tu je država, zakon, crkva, sve je toliko pomešano da se ne zna ni ko pije ni ko plaća. To je kritika sistema i situacije koja mora nekako da se počisti. Trebaće nam puno vremena, 50 godina sigurno. Mi to nećemo doživeti”, rekla je Mitevska.
Film je otkupljen za distribuciju po Srbiji i Hrvatskoj, a veliko interesovanje vlada i u drugim zemljama Evrope.
Tanjug
