BEOGRAD – Odluka Ankare da kupi ruski protivvazdušni sistem S-400, čiji su delovi počeli da dolaze u Tursku, uprkos upozorenjima SAD, ne samo što je ugrozila višedecenijske strateške odnose dve zemlje, već bi Turska mogla da bude na udaru američkih sankcija i da bude isključena iz programa naprednog borbenog aviona F-35 u koji je već uložila znatna sredstva, pišu svetski mediji.
Dogovor Ankare i Moskve o kupovini sistema S-400, piše CNN, doveo je u pitanje višedecenijski strateški odnos SAD i Turske, pa i poziciju Turske kao članice NATO, dok je, s druge strane, učvrstio veze predsednika Turske i Rusije, Redžepa Tajipa Erdogana i Vladimira Putina, prenosi Radio Slobodna Evropa (RSE).
Erdogan i SAD su već godinama u raskoraku, navodi se u analizi američke televizije koja izmedju ostalog podseća na tenzije oko imama Fetulaha Gulena i zatvorske kazne državljanima SAD u Turskoj.
Ipak, sve te teškoće su blede u poredjenju sa sporom oko S-400, ocenjuje CNN i dodaje da su i pre prvih isporuka tog sistema SAD upozorile Tursku da će je suspendovati iz programa naprednih aviona F-35. Erdogan je odgovorio da bi to bila “pljačka” pošto je Turska uložila više od milijardu dolara u konzorcijum za proizvodnju F-35 i planira da kupi 116 tih aviona.
S druge strane, ukazuje CNN, dogovorom se cementiraju topli odnosi Erdogana i Putina – dva lidera koji ne haju mnogo za opoziciju kod kuće i koji su potrebni jedan drugom u Siriji, a i Rusija je oduševljena ne samo što je prodala S-400 članici NATO-a, već i što je produbila jaz izmedju Turske i SAD.
Takodje, S-400 daje turskim oružanim snagama napredno oružje koje može da pokrije veći deo teritorije Sirije i starog rivala Grčke. Erdogan, na vlasti više od 15 godina, želi da uobliči Tursku kao nezavisnu i uticajnu silu u regionu, bez obaveza prema SAD i bez potrebe za američkim nuklearnim kišobranom koji ju je decenijama štitio, ocenjuje američka televizija.
SAD dve godine upozoravaju vladu Turske da ne kupuje ruski raketni sistem, pošto je Vašington jasno stavio do znanja da neće imati izbora i da će uvesti sankcije koje bi mogle dodatno da osakate tursku privredu, da ograniče ulogu Turske u NATO i da zauvek promene savez SAD i Turske, ukazuje Vašington post.
Prošle nedelje Turska je ocenila da je u pitanju američki blef, ali je problem Ankare što administracija predsednika SAD Donalda Trampa ne blefira, ocenjuje liberalni američki list i dodaje da postoji niz načina kako Vašington može da kazni Ankaru.
Isključenje iz programa F-35 deluje očigledno, pošto najosetljivija američka letelica ne može da deli isti geografski prostor s ruskim sistemom koji je napravljen da otkrije te avione. Američka administracija ima na raspolaganju i druge kazne – isključenje turskih entiteta iz finansijskih institucija SAD, uskraćivanje viza turskim zvaničnicima i biznismenima, zamrzavanje imovine u SAD i onemogućavanje Turske da pozajmljuje novac kod medjunarodnih institucija.
Erdogan je izgleda više zainteresovan za odnos s Rusijom nego sa SAD, ocenjuje list. Ali, kada sankcije budu uvedene, njegov narod će osetiti ekonomski bol, što mu može pomoći da shvati da su mu potrebni lideri koji vide bezbednu budućnost Turske i napredne odnose sa Zapadom, a ne s Moskvom.
S druge strane, turski predsednik je rekao da Tramp ima ovlašćenje da izuzme Ankaru iz sankcija – prema američkom zakonu koji treba da spreči druge zemlje da kupuju vojnu opremu od Rusije – i da treba da nadje kompromis, prenosi Rojters.
Tramp je, ukazuje Rojters, izrazio razumevanje za poziciju Turske kada se sastao s Erdoganom na samitu G20 prošlog meseca u Japanu, rekavši da je Ankara kupila S-400 od Moskve, zato što prethodna američka administracija nije htela da joj proda odbrambeni sistem Patriot.
Mada je Tramp delovao pomirljivo u vezi s turskom kupovinom S-400, Erdogan mora da trpi neke posledice, ocenjuje Volstrit džurnal i dodaje da će, ako predsednik SAD “zažmuri”, Kongres morati da pokaže turskom predsedniku cenu izdaje saveznika.
SAD i NATO nemaju mnogo izbora osim da ponovo razmisle da li Turska i dalje pripada tom savezu, inače se obaveze prema alijansi svode ni na šta, piše konzervativni američki list u uredničkom komentaru.
Razlaz Turske i NATO jeste bio Putinov cilj u zalaganju za prodaju S-400, ukazuje list, uz ocenu da bi SAD mogle da izgube pristup vazdušnoj bazi Indžirlik, dok bi Turska mogla da potisne kurdske snage u Siriji koje su pomogle SAD da poraze ekstremiste Islamske države.
Medjutim, mada Erdogan želi zauvek da vlada, na kraju će i on otići, a njegov naslednik bi mogao da preispita neprijateljstvo prema Zapadu, zbog čega ne treba proterivati Tursku iz NATO, ocenjuje njujorški list i dodaje da bi minimalna reakcija trebalo da bude okončanje učešća Turske u programu F-35.
Prema izjavama američkih zvaničnika, ruski tehničari koji će pomagati Turskoj da pokrene S-400 mogu da ugroze integritet odbrambenih sistema NATO, pogotovo jer je S-400 manje-više dizajniran da obara avione alijanse.
Značaj američkog programa Združeni jurišni lovac, za razvoj i prodaju borbenih aviona F-35, jasniji je nego ikada pre, s najnovijim tenzijama SAD i Turske koja bi mogla mnogo da izgubi ako bi bila isključena iz tog projekta, piše časopis Forin polisi.
Zamislimo, navodi časopis, globalni ekonomski i bezbednosni projekat – vredan više od hiljadu milijardi dolara i čije učesnice pokrivaju 40 odsto svetske privrede – s ciljem da se unaprede interesi i uticaj vodeće države, pri čemu učesnici dobijaju velike ekonomske nagrade, ali im je teško da se izvuku iz te mreže.
Kineska inicijativa Pojas i put možda će jednog dana doći do tog nivoa, ali program Združeni jurišni lovac je već to ostvario, ukazuje Forin polisi.
Napredni avioni pete generacije F-35, uprkos kritikama zbog kašnjenja i problemima s dizajnom, još nisu izgubili na formalnom tenderu od drugih aviona. I mada mnoge zemlje mogu da naprave infrastrukturu kao što su luke – mada ne tako jeftino kao Kina – pravljenje oružja je sasvim druga stvar, pri čemu nijedna država nije uspela da napravi napredan avion kao što je F-35, dodaje list.
Dok je Kina kritikovana zbog nametanja dužničkih obaveza preko inicijative Pojas i put, program F-35 ide još dalje, jer svaku zemlju čini decenijama zavisnom od SAD, dodaje američki časopis.
Turska je dodatno zavisna od mreže F-35, zato što njena avioindustrija snabdeva više delova za F-35 i bio bi veliki gubitak za Ankaru ako bi zauvek bila isključena. Pentagon procenjuje da će nalaženje alternativnih snabdevača za zamenu Turske dovesti do nekoliko meseci odlaganja, ali turske proizvodne linije neće lako moći da se prilagode i Ankara bi mogla da izgubi 12 milijardi u proizvodnji delova.
Erdogan će utoliko platiti veliku cenu ako ostane uporan u kupovini ruskog oružja, ocenjuje Forin polisi. U odnosu na mrežu F-35, optimističke projekcije inicijative Pojas i put pokrivaju veću teritoriju i više zemalja, ali članstvo u programu Združeni jurišni lovac daje koristi u prestižu, pristupu tehnologiji i podugovorima, kao i bliske bezbednosne veze sa SAD, prenosi RSE.
Kineski Pojas i put, predstavljen kao generator bogatstva i mirne koegzistencije na svetskom nivou, možda pobedi u budućnosti, ali sada je u prednosti američka verzija, zaključuje Forin polisi.
Beta
