BRISEL – Predsedavajući Spoljnopolitičkim odborom Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister kaže da je Evropski parlament jasan u poruci da ”žali” zbog poricanja genocidnog karaktera masakra u Srebrenici od strane ”nekih političara” u Srbiji.
Dosadašnji izvestilac za Srbiju Dejvid Mekalister je na pitanje da li odgovor Evropske komisije na pismo dosadašnjeg izvestioca za BiH Kristijan Dan Prede o ”negiranju genocida u Srebrenici od strane vlasti Republike Srpske” vidi kao mogući novi ”uslov” na pristupnom putu Srbije, kako navode mediji, odgovorio da je Evropski parlament po tom pitanju već dao svoj jasan stav.
”U usvojenoj Rezoluciji o Srbiji, Evropski parlament navodi da žali zbog poricanja masakra u Srebrenici kao genocida od strane nekih vlasti u Srbiji”, izjavio je Mekalister.
Reizabrani predsedavajući Spoljnopolitičkim odborm Evropskog parlamenta ovim povodom posalo je i poruku ohrabrenja ”svim političarima i odgovornim ljudima na Zapadnom Balkanu koji se zalažu za politiku pomirenja i dobrosusedskih odnosa”.
Evropska komisija je početkom ove nedelje zvanično reagovala na pismo koje joj je 16. aprila uputio tadašnji izvestilac za BiH Kristijan Dan Preda u kome se traži da Komisija odgovori na dva pitanja: da li je svesna čestih slučajeva negiranja genocida i slavljenja ratnih zločinaca u Republici Srpskoj i šta će uraditi da to zaustavi odnosno kakve posledice to može imati po evrospski put BiH.
Nakon skoro tri meseca Evropska komisija odgovara da ”očekuje od BiH lidera da poštuju odluke međunarodnih sudova” i ponavlja da dokumet o ”Kredibilnoj perspektivi proširenja i pjačanom angažovanju EU na zapadnom Balkanu ” iz 2018. godine ”jasno naglašava da u EU nema mesta za zapaljivu retoriku, glorifikaciju ratnih zločinaca kao i da se očekuju dalji napori u cilju pomiranje ključni za trajni mir i stabilnost regiona”.
”Sve zemlje moraju da se nevosmisleno opredele, rečima i delom, u prevazilaženju zaostavštine iz prošlosti tako što će raditi na pomirenju i rešavanju otvorenih pitanja pre ulasak u EU”, stoji u odgovoru Evropske komisije.
Ovakav odgovor Komisije, odnosno podsećanje na već postojeću politiku koja se odnosi na rešavanja bilateralnih problema, pomirenje i poštovanje odluka Trubunala u Hagu, neki od medija u regionu povezali su sa sa dodatnim pritiscima i uslovljavanjem Srbije na putu ka članstvu u EU.
Slično se dogodilo i krajem novembra prošle godine kada je Evropski parlament prilikom usvajanja Rezolucije o Srbiji usvojio i amandman u kome nekadašni izvestilac za Kosovo Igor Šoltes navodi priznavanje genocida u Srebrenici kao ”fundamentalni korak na putu Srbije ka članstvu u EU”.
Šoltes je u svom amandmanu izrazio žaljenje zbog ”ponovljenog poricanja genocida u Srebrenici od strane nekih predstavnika vlasti Srbije”.
On je ovaj amandman podneo u poslednjem tenutku kao tzv ”usmeni amandman” nakon intervjua koji je premijerka Srbije Ana Brnabić dala novinaru Dojče Velea Timu Sebastijanu.
U tom intervjuu premijerka Srbije je na ponovljena insistiranja novinara na priznanju genocida u Srebenici odgovorila da ”ne misli da je strašan masakr u Srebrenici bio i genocid”.
”To je bio gnusni zločin. Ratni zločin. Nisam ponosna na to. To nije urađeno u ime srpskog naroda i Srbija ne može kolektivno biti okrivljena za ono što se tamo dešavalo”, odgovorila je premijerka Srbije.
Usvajanje ovog amandamna izazvalo veliku pažnju upravo zbog političke poruke koja se šalje Srbiji i ”neobaveznujućeg, ali politički dodatnog uslovljavanja” evrointegracionog puta zemlje.
U diplomatskim krugovima u Briselu naglašavaju da se ne sme izgubiti iz vida da je Srbija u zvaničnim ocenama i dokumentima Evropske komisje i Evropskog parlamenta prevashodno dobila ”pozitivnu ocenu” za svoj ukupni napredak ka EU.
