BEOGRAD – Nacionalni dan nauke 10. jul, ustanovljen na dan rođenja jednog od njavećih umova i naučnika svih vremena Nikole Tesle, biće obeležen širom Srbije nizom manifestacija, a ulaz u Teslin Muzej biće besplatan za sve.
Direktor Teslinog naučnog centra pri laboratoriji Vardenklif na Long Ajlendu Mark Alesi pozvao je tim povodom Beograd, da se uključi u razvoj jedine preostale laboratorije najvećeg pronalazača modernog doba i da postane deo nastavka Teslinog nasleda.
U izjavi za Tanjug Alesi je apelovao i na sve zainteresovane za “taj istorijski trentutak” da uzmu učešće i priključe im se.
Prema njegovim rečima, misija Teslinog naučnog centra je da širom sveta podiže svest o značaju Teslinog dela i njegovog ogromnog doprinosa čovečanstvu imajući u vidu da mogi i dalje nisu svesni značaja njegove posvećenosti nauci.
“Svakog dana ljudi širom sveta imaju koristi od njegovih otkrića i izuma: struja, vi-fi, robotika, radio, daljinsko upravljanje, brzinomer i još mnogo toga, ali mnogi nisu svesni da je taj napredak koji je promenio njihove život delo Nikole Tesle”, rekao je Alesi.
Tesla je Vardenklif, zasnovanu na najrevolucionarnijim idejama i postrojenje za bežicnu komunikaciju preko Atlantskog okeana i bežicni prenos energije, počeo da gradi 1901. godine.
Napušten je 1917. godine, i kasnije prodat da plati Tesline dugove, rekao je Alesi i dodao da je grupa američkih nastavnika u potrazi za prostorom za školski naučni muzej pronašla laboratoriju 1995. godine i udahnula joj život.
“Tesla naučni centar fokusiran je na pribavljanje sredstava, dozvola, odobrenja i podrške za renoviranje laboratorije kao i na razvoj globalnog naučnog centra koji je inovativan kao i sam Tesla …”, rekao je Alesi i podsetio da je prekretnica postignuta 2018. godine kada je Vardenklif stavljen u Nacionalni registar istorije SAD-a.
Kako kaže, potrebno je oko 15 miliona dolara za renoviranje laboratorije, za izgradnju muzeja i obrazovnih i preduzetničkih centara koji će nastaviti da unapreduju nauku za bolje čovečanstvo, kao što je i Tesla. Deo novca u tu svrhu donirao je i osnivač kompanije Tesla Motors.
Nacionalni Dan nauke u Srbiji biće obeležen u Parlamentu, a biće posvećen gorućim temama – klimatskim promenama, kvalitetu vode i vazduha i obnovljivim izvorima energije. Konferenciji “Nauka u Parlamentu” , između ostalih prisustvovaće ministar prosvete i nauke Mladen Šarčević.
U Naucno-Tehnološkom parku u Beogradu u sredu će biti otkriven reljef “U znanju je spas” sa likovima najvećih srpskih naučnika – Tesle, Mileve Marić, Mihaila Pupina i Milutina Milankovića poklon Tesline naucne fondacije iz Filadelfije.
Postavljanjem reljefa u NTP gde se trenutno razvija više od 70 startap i tehnološko-razvojnih kompanija, odaje se počast naucniku i simbolizuje podrška mladim da prate svoje snove, kako u otadžbini, tako i u rasejanju.
Tesla je rođen 10. jula 1856. godine u Smiljanu, u Lici, umro je na Božić 1943. godina u SAD gde je živeo šest decenija.
Po Tesli je nazvana jedinica za merenje visokog napona i jedinica jačine magnetnog polja, a njegova zaostavština upisana je 2003. godine u registar Uneska. Od 1994. u Njujorku ugao 40. ulice i 6. avenije, gde je bila njegova laboratorija, zove se Ugao Nikole Tesle.
Zaslužan je za 700 patenata od kojih je više od 300 zaštićenih u 27 zemalja na pet kontinenata.
Umro je u 87. godini, na Menhetnu u hotelu Njujorker u kome je živeo poslednji 10 godina.
Gradonacelnik Njujorka Fjorelo la Gvardija, po kome je nazvan važan njujorkški aerodrom, pročitao je oproštajni govor koji je napisao Luj Adamič, slovenački pisac, esejista i prevodilac.
“Ovde, u Njujorku, prošle srede je u svojoj hotelskoj sobi preminuo jedan čovek. Zvao se Nikola Tesla. Umro je siromašan, ali je bio jedan od najuspešnijih ljudi koji su ikad živeli. Njegova dostignuća su ogromna, a kako vreme prolazi postajaće sve veca…”. Teslini prijatelji bili su i pisac Mark Tven i francuska glumica Sara Bernar. U filmu “Prestiž” Teslin lik tumači Dejvid Bouvi.
Tesla je karijeru počeo kao pomoćni inženjer 1878. godine u Mariboru, ali je te godine, zbog očeve smrti, da bi ispunio njegovu želju, upisao fakultet.
Nakon studija u Pragu počinje da radi u Budimpešti u Centralnom telefonskom uredu, a potom u Parizu u Edisonovom kontinentalnom društvu.
Dve godine kasnije stigao je do samog Tomasa Edisona koji je tada bio najznačajnija ličnost na polju tehnike u Americi.
Prvi patent podneo je u SAD, 30. marta 1884. godine, posle odlaska iz Edisonove kompaije i osnivanja “Tesla Electric Light & Manufacturing”.
Stvorio je i značajan broj pronalazaka koje nikada nije pokušao da zaštiti, kao što je, primena visokofrekventnih struja za medicinske svrhe.
