BEOGRAD – Turizam u svetu je u porastu, i 2018. godine – po podacima Svetske turističke organizacije (World Tourism Organization, UNTWO) – zabeležen je rekord od 1,4 milijarde međunarodnih turističkih dolazaka, što je porast od šest odsto u odnosu na 2017, piše londonski list “Gardijan”.
Turizam igra sve važniju ulogu u globalnoj ekonomiji te je 2018. doneo oko 1,7 milijardi dolara, ili oko dva odsto ukupnog globalnog BDP-a.
Godine 1950. u svetu je bilo svega 25 miliona međunarodnih turističkih poseta, 1970. je taj broj porastao na 166 miliona, a 1990. godine na 435 miliona.
Rast jeftinog medjunarodnog avio-prevoza učinio je putovanje pristupačnijim, recimo od Londona do Diseldorfa cena avionske karte je čak niža cene dnevne karte za londonski gradski prevoz.
Vanredni profesor ekonomije na Univerzitetskom koledžu Londona (UCL) Nikodim Sumilo rekao je za “Gardijan” da je rast globalne turističke industrije delom posledica rasta digitalnih usluga – “onlajn recenzija” i onlajn rezervacija koje su smanjile cene, te više ljudi češće putuje.
Odgovor na pitanje koja su najpopularnija odredišta, po UNWTO-u, jeste da četiri petine turista putuje unutar regiona u kojem živi. Ipak, dugoročni trend je da Evropa prednjači po prekomorskim posetama, te je samo prošle godine primila 713 miliona posetilaca.
U čitavom svetu, Francuska prednjači, a slede Španija, SAD, Kina i Italija. Velika Britanija je sedma najposjećenija zemlja sveta.
Francuska je 2017. godine dočekala 90 miliona posetilaca, od čega gotovo 70 miliona iz drugih evropskih zemalja. Drugoplasirana Španija imala je 82 miliona turista, SAD su na trećem mestu sa 77 miliona, slede Italija sa 58, Meksiko i Velika Britanija sa po 39, Nemačka sa 37, Tajland sa 36, Turska sa 32 miliona gostiju.
Prošle godine putovanja u Severnu Afriku porasla su za 10 odsto, a turizam u podsaharskoj Africi i na Bliskom istoku takođe raste, jer raste potražnja za “nekonvencionalnim odredištima”.
Kompanija za lokalni prevoz “Uber” je 2018. godine rangirala najposećenija mesta sveta. “Empajer stejt bilding” u Njujorku je zauzeo prvo mesto, a slede gradski “Toranj slobode” i “Toranj CN” oba u – Torontu. Tek posle njih su se plasirali Trijumfalna kapija i Ajfelova kula u Parizu, kao poslednji medju pet najboljih.
Bakingemska palata, jedina britanska atrakcija medju “Top 15”, tek je sedma, i to ispred Berlinskog zida, Vatikana, Diznilenda i – egipatskih piramida.
Broj turista koje daje neka zemlja rezultat je visine prihoda i veličine stanovništva, beleži “Gardijan”.
Porast bogatstva Kine rezultirao je ogromnim rastom turizma Kineza u inostranstvu, što ih je pretvorilo u najveće svetske turiste. Kineski turisti su 2017. godine ostvarili 143 miliona putovanja u inostranstvo, a slede ih Nemci (92 miliona), državljani SAD (87.8 miliona) i Britanci (74.2 miliona).
Poredjenja radi, Poljaci su imali 47 miliona turističkih putovanja, turisti iz Maroka, Alžira i Zimbabvea zajedno imali su 11 miliona turističkih putovanja, koliko i Australijanci koji zbog udaljenost svog kontinenta vaće za slabe putnike.
Po podacima britanske Službe za statistiku, Britancima su omiljena odredišta Španija, Francuska i Italija, a zatim SAD.
Turizam ubrzano raste i u Rusiji, čiji je broj turista porastao za 16 odsto prošle godine. Francuska i Australija su sve važniji igrači, s rastom od 10 odnosno devet odsto.
Ipak, horde pijanih turista iz neprekidnog niza prepunih aviona mračna su strana turizma koja masovno uništava i znamenita mesta i tamošnje ljudske zajednice.
Turisti su odgovorni za velike količine plastike za jednokratnu upotrebu koja zagađuje obale i ugrožava divlje životinje, lovci na suvenire razbijaju korale i druge prirodne znamenitosti, a ponegde i spomenike, da bi koji komad odneli za uspomenu.
Dok su zaagušen saobraćaj i prenatrpanost dobro dokumentovani propratni efekti turizma, Sumilo ukazuje i na intenzivan pritisak turista na bolnice i javni prevoz, a čak su ponegde javne službe nesposobne da snabdevaju lokalno stanovništvo.
Profesor Sumilo naglašava poguban uticaj kuća za odmor na lokalne zajednice: prazne tokom većeg dela godine, one smanjuju ponudu stanova za lokalno stanovništvo, ograničavaju ekonomski rast i vode stalnom poskupljenju nekretnina.
“Kada govorimo o putovanjima i turizmu, razmišljamo o plažama, odmaralištima i znamenitim pejsažima”, rekla je za “Gardijan” profesorka turizma i međunarodnog razvoja na Univerzitetu u Brajtonu Marina Noveli.
“Ali obično ne razmišljamo o politici korišćenja javnog prostora, o socijalnoj pravdi, o ravnopravnosti polova, smanjenju siromaštva, o upravljanju životnom sredinom ili o uticaju koji epidemije ili sukobi mogu izazvati u turističkim odredištima”, rekla je ona za “Gardijan”.
Po Klaudiju Milanu, iz Škole za turizam “Ostelea”, u Barseloni, prekomerni turizam je delimično posledica opšteg rasta mobilnosti. Povećana medjunarodna putovanja dovela su do porasta broja stranih studenata, radnika-migranata, gradjana koji su vlasnici po dva sezonska doma. On je naglasio i ulogu neoliberalizma, za koji kaže da gradove “pretvara od mesta života u turističke destinacije”.
Takođe je za nekontrolisani rast turizma okrivljen porast broja aplikacije za kratkoročno iznajmljivanje stanova i kuća. Prošlog meseca, deset evropskih gradova je poslalo zajedničko pismo EU tražeći borbu protiv sajta “Airbnb”. Ta kompanija je već dugo kritikovana jer doprinosi nestašici stanova na tržištu, poskupljenju nekretnina i raseljavanju lokalnih stanovnika.
Prošlog meseca, živopisni belgijski grad Briž je najavio da će zabraniti oglašavanje dnevnih izleta, ograničiće broj dolazaka turističkih brodova-hotela i promeniti režim njihovog pristajanja da bi smanjio gužvu tokom vikenda.
Taj grad koji je na Listi svetske baštine organizacije UNESCO, doživeo je rast turizma u protekle dve godine od čak 28 odsto, te gradonačelnik Dirk De Fov sumnja u sposobnost grada da se dalje nosi s rastućim brojem turista. “Moramo više da ograničimo priliv turista da Briž ne bi sasvim postao Diznilend”, rekao je on.
Prošle godine je još jedan svetski spomenik UNESCO, Dubrovnik, najavio ograničenje dolazaka brodova za krstarenje. Pošto su drevne uličice postale prenatrpane, ograničen je broj turista u starom gradu, kao i broj stolova i stolica ugostiteljskih radnji i suzbijena je ulična prodaja suvenira koja je privlačila turiste.
Sledeći stope popularne Majorke, Rim – koji godišnje ugosti 15,2 miliona turista – nedavno je najavio borbu protiv neuvidjavnosti turista: borbu protiv pijanstva i razuzdanog ponašanja i zabranu šetnje gradom u kupaćim gaćama.
Pariz je počeo da skida bezbrojne “zavetne” katance koje su parovi zaljubljenih turista kačili na ograde mostova jer su njihovom težinom ograde oštećene, a estetika mostova pokvarena.
Međutim, takve ciljane mere možda nisu dovoljne. Profesor Milano kaže da je za smislenu promenu turističke industrije najpre potrebno promeniti način shvatanja turizma.
“Turizam se uglavnom meri samo po broju međunarodnih dolazaka, ali potrebni su novi pokazatelji”, kaže Milano. “Na primer: Da li ima rodne ravnopravnosti u turističkoj industriji? Zašto su direktori uglavnom muškarci? Da li su poslovi u turizmu pristojni? Šta je sa životom lokalnih stanovnika? To kako definišemo i razumemo turizam, jeste političko pitanje”, ukazao je on.
Iako turizam može izgledati kao savremena pojava, arheološka iskopavanja su dokazala da su rane civilizacije, kao što su Feničani, Maje i dinastija Šang, putovale ne samo radi trgovine, nego i zbog radoznalosti.
Rana hodočašća, poput onih u Meku i na budističke lokacije, neki su od najranijih primera putovanja da bi se posetila popularna mesta.
Vanredni profesor međunarodne istorije u Londonskoj školi ekonomije Pol Stok nalazi temelje savremenog turizma u “Grand turovima”, kako se zvala moda velikih putovanja bogataša, koja je počela u 17. veku. Engleske aristokrate su putovale uvek istom rutom po Evropi: počevši od Pariza, preko juga Francuske, zatim u Italiju, i preko Nemačke nazad u Englesku.
Izveštaji iz tog doba pokazuju da su mnoge turističke aktivnosti “Grand tura” slične današnjim: sakupljanje suvenira, opijanje i razuzdano bančenje, čak i “seksualni turizam”.
Za bogataše je to bio i oblik dokazivanja zrelosti, te su na ta putovanja mahom išli sasvim mladi, odmah po završetku školovanja, slično kao što je i sada.
Teško je odrediti kada su se ti obrasci razvili u čistu industriju, ali Tomas Kuk, osnivač popularne turističke kompanije, svoju prvu turu je organizovao 1841. godine. On se smatra “ocem savremenog turizma”, a njegova kompanija danas ima multimilionski prihod, zaključuje “Gardijan”.
Beta
