BON – Vrelo leto u Nemačkoj će se usijati i politički, jer su 1. septembra pokrajinski izbori u Saksoniji i Brandenburgu na istoku zemlje, a mesec dana kasnije bira se u Tiringiji, takođe pokrajini koja je nekada bila u sastavu Istocne Nemacke.
Ishod neće reći samo ko će vladati tim pokrajinama u narednih pet godina, već bi mogao da ima dalekosežne posledice po dešavanja u političkom Berlinu, piše Dojče vele (DW), i navodi da ovi izbori otvaraju važna pitanja.
Na pitanje da li desnicarska Alternativa za Nemacku (AfD) pobeduje, DW napominje da se jacanje desnice u vidu AfD ne može se nazvati istočnonemačkim fenomenom, jer su oni su u međuvremenu zastupljeni u svim pokrajinskim parlamentima širom zemlje.
Pa ipak najvecu podršku imaju na istoku, gde su njihovi pokrajinski rukovodioci posebno tvrdi na recima i posebno ekstremni.
Dok na nivou cele Nemacke AfD u anketama ima oko 14 odsto podrške, u Saksoniji ima izgleda da osvoji 25 odsto, a u Brandenburgu 21 odsto glasova – time bi mogli da postanu najjaca stranka. To bi bile njihove prve pobede, a i prvi put da od Drugog svetskog rata da u nekoj nemackoj pokrajini ekstremni desnicari završe kao najjaca stranka, piše DW.
Istraživanja pokazuju da je medu biracima na Istoku glavna tema prema kojoj se opredeljuju migracija, odnosno izbeglicka kriza.
Na pitanje da li je levica na raskrsnici, navodi se da Tiringija trenutno u vidu Boda Ramelova ima prvog i jedinog levicarskog premijera u istoriji. Levica je od ujedinjenja tradicionalno jaka na istoku što nije ni čudo – to su delom naslednici nekadašnje režimske partije DDR, navodi DW.
Medutim nisu unutarstranacke prepirke jedino što muci Levicu. Pokazalo se da, kao partija protesta protiv „establišmenta“, Levica okuplja i birače kojima nije problem da pretrče krajnjoj desnici.
Da li na ovim izborima Zeleni mogu da napreduju, kaže se da je istok Nemacke uvek bio težak teren za Zelene koji su privlacili bolje obrazovane i bogatije birace iz urbanih sredina. Posebno im je teško u Saksoniji i Brandenburgu, tradicionalno rudarskim pokrajinama – Zeleni se pak zalažu za obnovljivu energiju.
Ranije su se Zeleni cesto mucili da preskoce izborni prag od pet odsto, ali sada to nece biti slucaj. Jer Zeleni su na saveznom nivou jaci nego ikad, odlicno su prošli i na evropskim izborima u maju.
Deo objašnjenja leži u tome što su se profilisali kao anti-AfD posebno kada se radi o migraciji. Takode, borba protiv klimatskih promena sve više zaokuplja i javno mnjenje, a Zeleni su u tome pioniri.
Vrlo je moguce, kako se ocenjuje, da će rezultat Zelenih biti taman takav da budu jezicak na vagi i da svakako ucestvuju u vlasti.
Na pitanje šta izbori znače za Vladu Angele Merkel, DW kratko odgovara – svašta.
Najpre, njeni Demohrišcani posrću dok su koalicioni partneri Socijaldemokrate u takvoj distopiji da je vrlo moguce da ove jeseni raskinu vladajucu koaliciju. Brandenburg je tradicionalno uporište Socijaldemokrata, a Saksonija Konzervativaca – ako tamo te partije proddu loše, bice to još jedan dokaz da nešto mora da se menja, kaže se u tekstu.
Obe nekada divovske stranke su najavile da ce polovinom oktobra proceniti rad vladajuće koalicije. Ukoliko dođu do zakljucka da treba da prekinu saradnju, postoji mogucnost da se Nemacka prvi put okuša u manjinskoj vladi koju bi i dalje vodila Merkel do redovnih izbora 2021. godine, navodi DW.
Koji je ishod verovatan, pita se DW i ocenjuje da zbog jačanja AfD u pomenutim pokrajinama, matematika najverovatnije neće dozvoliti da se formiraju koalicije samo dve stranke – biće potrebno tri ili četiri.
Sa desnicarima za sada niko ne želi da sarađuje, a Demohrišcani imaju problem da saraduju i sa Levicom.
Koalicije sa mnogo članica mirišu na nestabilnost, na eksperiment – nešto od čega Nemci zaziru u politickom životu. Tri istocne pokrajine zajedno broje samo 10 odsto populacije, ali ovi izbori ce zanimati celu naciju, zaključuje DW.
Tanjug /Foto :Pixabay
