BEOGRAD – Predsednik sindikata UGS “Nezavisnost” Zoran Stojiljković rekao je danas da je moguće da će za narednu godinu biti povećana minimalna cena rada sa oko 27.280 dinara na 33.000 do 34.000 dinara, koliko traže sindikati, jer će “dobru volju vlade Srbije ojačati približavanje izbora”.
“Predsednik Srbije (Aleksandar Vučić) je utvrdio i pre početka pregovora ;i van svake procedure objavio da će minimalna cena rada biti oko 30.000 dinara, što znači da će tu cenu ponuditi i Vlada Srbije, ali će se u pregovorima možda povećati jer će njenu dobru volju ojačati približavanje izbora”, rekao je Stojiljković.
Stojiljković je ocenio da “dobru volju Vlade” možda ojača i činjenica da se prostor Srbije prazni i da ljudi neće da rade za platu koja ne obezbedjuje ni minimum egzistencije.
Ukoliko ne bude postignut dogovor o minimalnoj ceni rada izmedju socijalnih partnera, reperezentativnih sindikata, Unije poslodavaca i Vlade, konačnu reč će, kako je rekao Stojiljković, ipak dati Vlada Srbije.
On je podsetio da je pre godinu dana postignut zajednički stav izmedju Vlade Srbije, sindikata i poslodavaca da se za dve godine minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom koja sada iznosi oko 36.000 dinara, što je još jedan argument u prilog povećanju koje zahtevaju sindikati.
Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović rekao je da minimalna cena rada za sledeću godinu treba da se poveća za 15 do 18 odsto, na oko 34.000 dinara, da bi se 2021. godine dostigao dogovoreni cilj da se minimalna zarada izjednači sa minimalnom porošačkom korpom koja će sa 36.000 do 37.000 dinara poskupeti na oko 40.000 dinara jer su u njoj osnovne namirnice čije cene ne rastu brzo.
“Mislimo da je to realno povećanje jer svako drugo ne bi omogućilo da se dostigne dogovoreni nivo”, rekao je Mihajlović.
Član Socijalno-ekonomskog saveta Nebojša Atanacković ocenio je da bi svako povećanje “minimalca” iznad očekivanog rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 3,5 odsto i rasta inflacije od oko 1,5 odsto, što ukupno iznosi oko pet do šest odsto, bilo nerealno ako država to na neki način ne kompenzira.
“Povećanje iznad realnog iznosa ne može da padne isključivo na teret privrede, prošle godine kada je povećana minimalna zarada poslodavci su oslobodjeni nameta koji se zove porez na nezaposlenost”, rekao je Atanacković.
Privreda je, prema njegovim rečima, preopterećena dažbinama i “ne treba se pitati zašto nema privatnih investicija i većeg rasta BDP”.
Istakao je da će rast minimalnih zarada pogurati rast i ostalih plata što je takodje trošak za poslodavce.
Beta
