BEOGRAD – Odbrana Sretka Kalinića podnela je Evropskom sudu za ljudska prava predstavku kojom traži da se utvrde povrede njegovih prava tokom postupka za ubistvo premijera Zorana Ðinđića, u kojem je pravosnažno osuđen na 30 godina zatvora.
U izjavi za Tanjug, Kalinićev branilac Slavko Petrić precizirao je da je predstavkom tražio utvrđivanje povrede prava na pravično suđenje i povrede prava na odbranu, a to bi, kako je istakao, ako bi bilo usvojeno, u Srbiji bio osnov za podnošenje vanrednog pravnog leka – zahteva za zaštitu zakonitosti.
“Mi ne tražimo da on bude oslobođen, kako to pojedini mediji pogrešno prenose, već utvrđivanje povrede prava koja su zagarantovana Evropskom konvencijom o ljudskim pravima”, naglasio je advokat.
On je ukazao da je pomenuta predstavka podneta pre četiri godine, a da je u međuvremenu obavešten da je slučaj preuzelo Veliko veće Evropskog suda za ljudska prava, koje u prvom stepenu raspravlja samo o veoma važnim pitanjima i tumačenjima Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Kalinićeva odbrana u predstavci tvrdi da mu je u postupku za ubistvo premijera Ðinđića povređeno pravo na pravično suđenje kao i pravo na odbranu.
“Nije tačno kako su to neki mediji objavili, da je predstavka podneta jer je Kalinić izjavio da nema veze sa atentatom, jer to nije dozvoljeno, već zato što smo dokazali da on kritičnog dana nije bio ispred zgrade Vlade Srbije (gde je premijer ubijen), već na drugom mestu. To je, pored ostalog, potvrdio tokom suđenja vozač tramvaja na liniji broj 9, koji čak tog dana nije vozio svoju liniju, nego po zameni”, naglasio je Kalinićev branilac.
Kalinić nikada nije rekao ko je pucao u premijera, jer nije bio prisutan, istakao je Petrić.
Pored ostalog, pravo na odbranu Kaliniću je povređeno, kako smatra njegov advokat, jer odbrani nije bilo dozvoljeno da u ponovljenom postupku – nakon Kalinićevog izručenja iz Zagreba, upoređuje iskaze svedoka saradnika iz prvog postupka, kada je Kaliniću suđeno u odsustvu – sa iskazima iz ponovljenog postupka kada je Kalinić bio prisustan prilikom pripreme za završnu reč.
Nakon što je uhapšen u Zagrebu i izručen Srbiji 2010. godine, u ponovljenom postupku pred prvostepepnim – Specijalnim sudom, suđenje je efektivno trajalo svega tri i po meseca.
Prva presuda kojom je osuđen na 30 godina zatvora je potvrđena.
Usledila je ustavna žalba, a Ustavni sud Srbije je stao na stanovište da nema povrede prava na odbranu zato što je Kalinić tokom suđenja imao dva branioca, pogrešno uzevši u obzir da je pored Slavka Petrića, Kalinića branio i advokat Miloša Simovića. Kalinić je imao samo jednog advokata – Petrića.
Petrić je ukazao da je još pre dve i po godine dobio iz Strazbura obaveštenje da je sedmočlano veće Evropskog suda suda predmet prosledilo Velikom veću (od 15 sudija), ali da do danas nema nikakve konačne odluke.
Prema članu 30. Evropske konvencije o ljudskim pravima: „Kada slučaj koji se vodi pred većem postavlja ozbiljno pitanje koji utiče na tumačenje Konvencije ili protokola uz nju ili gde bi rešenje pitanja pred većem moglo imati rezultat koji nije u skladu sa presudom koju je sud prethodno doneo, veće može da se u bilo kom trenutku pre nego što je donelo presudu, odrekne nadležnosti u korist Velikog veća, ako se nijedna strana u slučaju ne protivi“.
U ovom slučaju tužena je Republika Srbija.
Kalinić je, pored slučaja ubistva premijera, osuđen na višedecenijske kazne zatvora za niz drugih ubistava, i u zatvoru izdržava jedinstvenu kaznu od 40 godina zatvora.
Predstavka Evropskom sudu odnosi se samo na krivični postupak koji je protiv njega vođen zbog ubistva premijera Ðinđića.
Postoji još jedna podneta predstavka povodom drugog postupka, o kojoj takođe još nema odluke Evropskog suda.
Tanjug
