BEOGRAD – Beograd je medju najnetransparentnijim prestonicama Evrope, rezultat je istraživanja koje su ogranci globalne mreže Transparensi Internešnal sproveli na uzorku od 26 glavnih gradova država i teritorija sa našeg kontinenta, saopštila je danas Transparentost Srbije.Gradovi su ocenjivani na osnovu 14 indikatora koji su obuhvatili oblasti kao što su dostupnost informacija o procesima odlučivanja, o trošenju novca, javnim nabavkama, etičkim pravilima.
Za 12 su traženi podaci, odnosno dokumenti, na sajtovima, a za dva su od gradova traženi podaci zahtevom za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.
Kako je navedeno s obzirom na to da je reč o pilot projektu sa relativno malim brojem indikatora, gradovi nisu rangirani već su svrstani u tri kategorije – zelenu, gde su oni sa najmanje 75 odsto od maksimalnog broja poena, žutu (50-75 odsto) i crvenu, sa manje od polovine od maksimalnog broja.
Beograd je u “crvenoj zoni”, zajedno sa Sarajevom, Atinom, Stokholmom, Kišinjevom i Jerevanom. Prestonica Srbije ima samo tri pozitivna indikatora – na sajtu su dostupni pozivi za javne nabavke, izveštaji o zaključenim ugovorima za dodelu javnih nabavki i budžet.
Za preostalih devet podataka koji su traženi na sajtu grada, Beograd je dobio ocenu nula, odnosno podaci nisu dostupni. Takodje, na zahteve za dostavu informacija od javnog značaja Beograd uopšte nije odgovorio, navode iz Transparentnosti.
Ocenu nula je prestonica Srbije dobila zbog toga što na njenom sajtu nisu dostupni: izveštaj o realizaciji budžeta, zapisnici sa sednica skupštine, kontakti odbornika, etički kodeks za funkcionere, ugovori koje Grad potpisuje, rezultati glasanja na sednicama skupštine, raspored aktivnosti i sastanaka gradonačelnika, izveštaj o imovini gradonačelnika kao ni podaci o lobiranju.
Stanje je, kako dodaju, “samo za nijansu bolje” kada se uzme u obzir činjenica da su podaci o imovini gradskih čelnika objavljeni na drugom mestu (sajt Agencije za borbu protiv korupcije) i da je primena Zakona o lobiranju tek počela.
Gradske vlasti nisu odgovorile na zahtev da dostave informaciju o ukupnim primanjima (platama, naknadama i drugim) koje su isplaćene gradonačelniku i odbornicima u 2017. godini niti na zahtev da dostave važeće ugovore koje organi Grada Beograda imaju sa pružaocima usluga mobilne telefonije i pristupa internetu.
Od gradova u regionu, Sarajevo ima pet zelenih i jedan žuti indikator, Skoplje sedam zelenih, Ljubljana osam zelenih i dva žuta, a najbolje ocenjena Priština 12 zelenih i jedan žuti.
U ostatku kontinenta, medju najbolje ocenjenim gradovima su Kijev, Madrid, Prag, Talin i Viljnus, dok su u “žutom” Amsterdam, Berlin, Bern, Bratislava, Bukurešt, Lisabon, Ljubljana, London, Moskva, Oslo, Riga, Rim i Sofija.
U saopštenju se navodi da je Beograd loše rangiran i na sveobuhvatnom istraživanju Indeks transparentnosti lokalne vlasti (LTI) 2019, koje je Transparentnost Srbija sprovela ove godine, ocenjujući na osnovu 95 indikatora transparentnost svih opština i gradova u Srbiji.
Beograd unutar Srbije zauzima 118. mesto medju 145 jedinica lokalne samouprave, sa indeksom 30 (na skali od 0 do 100), što je za četiri poena lošije nego pre dve godine i za šest poena lošije nego 2015.
Beta
