BEOGRAD – Sedmočlano sudsko veće Evropskog suda za ljudska prava, koje je bilo zaduženo za slučaj protiv Nemačke koju je tužio Abdul Hanan, jer su mu dva sina ubijena u bombardovanju NATO snaga u Kunduzu, u Avganistanu, prosledilo je ovaj slučaj Velikom veću tog suda zbog važnosti slučaja.

Predmet Hanan protiv Nemačke se tiče istrage bombardovanja dve ukradene cicsterne goriva u Kunduzu 2009. godine, koji je naredio nemački pukovnik sa pseudonimom K, a u kojem su ubijena dva maloletna sina podnosioca predstavke Abdula Hanana, od 8 i 12 godina, saopštio je Evropski sud.

Tačan broj žrtava tog bombaškog čina se ne zna ali se procenjuje da je u napadu stradalo između 14 i 142 osobe od čega 14 do 133 civila.

Inače, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 20. novembra 2001. godine odobrio formiranje Međunarodnih snaga za pomoć bezbednosti (ISAF) u Avganistanu, a nemački Parlament je 22. decembra odobrio raspoređivanje nemačkih vojnih snaga kao dela ISAF.

Nakon toga, NATO je preuzeo komandu nad ISAF-om, navodi se u informaciji objavljenoj na sajtu Evropskg suda.

Nemačke trupe su bile raspoređene kao deo ISAF-ove regionalne komande severa i pre svega su preuzele je Tim za obnovu pokrajine Kunduz.

U to vreme, na čelu Tima za obnovu pokrajine Kunduz bio je nemački pukovnik K.

Nakon što su 3. septembra 2009. pobunjenici oteli dve cisterne goriva koje su, kako je saopšteno iz Evropskog suda, postale imobilisane na peščanoj obali reke Kunduz – oko sedam kilometara od baze Tima za obnovu pokrajine, oko 1.49 sati pukovnik K. je izdao komandu da se iz aviona bombarduju imobilisane cisterne goriva.

Bombaški napad je uništio obe cisterne i ubio dva Hananova sina Abdul Bayan-a and Nesarullah-a od 12 i osam godina.

Ukupan broj žrtava nije nikada utvrđen. Različiti izveštaju su ukazili da je stradalo između 14 i 142 ljudi, od čega su između 14 i 113 njih bili civili, navodi se u saopštenju Evropskog suda.

Ovim povodom nemački Savezni javni tužilac pokrenuo je u martu 2010. godine istragu protiv pukovnika K. i prvog naredika koji mu je asisitirao u noći bombardovanja.

Krivična istraga je prekinuta već u aprilu iste godine zbog nedostatka osnova sumnje. Tužilac je zaključio da pukovnik K. nije imao nameru da ubije ili povredi civile ili da uništi civilne objekte “u meri koja je bila nesrazmerna vojnom benefitu od bombaškog dejstva”.

K. se tom prilikom izjasnio da je delovao prema pretpostavci zasnovanoj na informacijama koje su mu bile dostupne – da su osobe prisutne u ciasternama za gorivo bili pobunjenici.

Žalba Hanana na odluku o prekidu istrage je odbijena, a u maju 2015. godine Ustavni sud Nemačke je odbio i njegovu ustavnu žalbu jer je zaključio da je istraga federalnog tužioca bila delotvorna po merilima prakse nemačkog Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava.

Dodatne istražne radnje, kao što su dalje saslušanje svedoka koji su bili prisutni u vreme bombardovanja, prema stavu nemačkog Ustavnog suda, ne bi obezbedile dalje relevantne informacije, s obizrom da je istraga prekinuta na osnovu “pitanja namere”.

Hanan je podneo predstavku Evropskom sudu za ljudska prava 13. januara 2016. godine.

Pozivajući se na član 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima – obavezu poštovanja ljudskih prava, Hanan tvrdi da je za ubistvo njegovoih sinova odgovorna Nemačka.

Pozivajući se na član 2 – pravo na život, on se žali da sprovedena istraga u Nemačkoj nije bila delotvorna, dok se pozivom na član 3 – pravo na delotvorni pravni lek, žali da nije imao delotvoran pravni lek protiv odluke o prekidu istrage.

Nemačka vlada je 2. septembra 2016. obaveštena o Hanannovoj predstavci i dostavljena su joj pitanja suda.

U ovom slučaju sud je dozvolio i vladi Francuske i Katoličkom Univerzitetu Sacro Cuore da učestvuju u ovom slučaju, navodi se u saopštenju Evropskog suda.

Veliko veće suda se sastoji od 15 sudija i uglavnom je zaduženo za odlučivanje po žalbama, rešavanje važnih pitanja i tumačenja Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Evropska konvencija kaže: “Kada slučaj koji se vodi pred većem postavlja ozbiljno pitanje koje utiče na tumačenje Konvencije ili protokola uz nju ili gde bi rešenje pitanja pred većem moglo imati rezultat koji nije u skladu sa presudom koju je sud prethodno doneo, veće može da se u bilo kom trenutku pre nego što je donelo presudu, odrekne nadležnosti u korist Velikog veća, ako se nijedna strana u slučaju ne protivi”.

Tanjug

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here