BEOGRAD – Bivši turski premijer Ahmet Davutoglu saopštio je da izlazi iz vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP) predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i da planira da osnuje novi politički pokret, preneo je danas Radio Slobodna Evropa (RSE).

Davutoglu je povukao taj potez nekoliko dana nakon što je Erdoganova partija pokrenula postupak za njegovo isključenje pod optužbom za kršenja discipline, zajedno sa još tri bivša poslanika.

Davutoglu je bio ministar inostranih poslova Turske izmedju 2009. i 2014. godine, a potom premijer do 2016, kada ga je Erdogan smenio i na njegovo mesto postavio Binalija Jildirima.

U poslednje vreme, kritičan je prema Erdoganovoj politici, posebno zbog ograničenja slobode govora.

Davutoglu je profesor univerziteta i autor knjige “Strateška dubina”, koja se smatra manifestom moderne turske spoljnopolitičke doktrine, koju nazivaju i neo-otomanizam, jer počiva na obnavljanju i jačanju odnosa sa nekadašnjim teritorijama Otomanskog carstva.

On je drugi visoki zvaničnik AKP-a koji je napustio stranku, posle bivšeg vicepremijera, ministra ekonomije i inostranih poslova Alija Babakana, koji je u julu takodje najavio da namerava da osnuje novu stranku.

Babakan je bio jedan od osnivača Partije pravde i razvoja. Kao razlog za njeno napuštanje naveo je “duboke razlike” sa Erdoganom. Dugo se spekulisalo da namerava da osnuje svoju stranku za nekadašnjim predsednikom Turske Abdulahom Gulom, ali je neuspeh Erdoganove stranke na lokalnim izborima u Ankari i Istanbulu ubrzalo objavljivanje Babakanove namere da formira svoj pokret do kraja godine.

Mada je Erdogan upozorio članove svoje partije da oni koji “sidju sa voza neće im biti dozvoljeno da se vrate”, rastu kritike prema politici AKP nakon lokalnih izbora.

Babakan je istakao da se AKP udaljila od izvornih principa.

“Vlada treba da zauzme isti odnos prema svim gradjanima, da osigura pravdu i jednake mogućnosti. Pravda je razlog za postojanje vlade”, kazao je Babakan.

U Turskoj su sve učestalije kritike da je sudstvo politički pristrasno. U medjuvremenu, rastu inflacija i nezaposlenost kao i nestrpljenje običničnih gradjana zbog 3,6 miliona izbeglica na njihovoj teritoriji, što sve utiče na sužavanje Erdoganove biračke baze.

Bilo koji novi problem može dodatno ugroziti AKP, koja se oslanja na manju nacionalističku partiju u očuvanju parlamentarne većine. Sledeći izbori su predvidjeni ; 2023. godine.

Beta