BEOGRAD – Nakon što se Stranka demokratske akcije u Sarajevu kroz programsku deklaraciju nedavno založila za “republiku Bosnu i Hercegovinu” bez entiteta, srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik je u subotu u Beogradu ponovio pretnje otcepljenjem Republike Srpske. Da li je i to deo predstave koja svedoči o tihom paktu izmedju nacionalista u regionu, pita se danas u analizi nemački Dojče vele (Deutsche Welle – DW).

Docent na beogradskom Fakultetu političkih nauka Dušan Spasojević rekao je da je očigledno da ne postoji politička volja da se problemi rešavaju unutar Bosne i Hercegovine, jer aktuelnim liderima i u BiH i u regionu odgovara razvlačenje trenutnog stanja.

“To je model ponašanja elita u regionu: oni ne rešavaju probleme, već ih komplikuju. Reč je o nekoj vrsti pakta izmedju nacionalista u regionu koji na sličan način traje već dugo. O tome svedoči i činjenica da gotovo nijedno pitanje iz devedesetih godina prošlog veka nije ozbiljnije rešeno”, ocenio je Spasojević za DW.

Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose smatra da Dodik kroz zapaljivu retoriku pokušava da prikrije krizu u kojoj je njegov režim.

“Jasno je da njegova pozicija u samoj RS nije sigurna. On ni kao član Predsedništva BiH vidljivo nema rezultate niti želi da ih ima na nivou zajedničke države. To je već ranije vidjen mehanizam takozvane mobilizacije da bi se on izvukao iz krize”, ocenio je Janjić za DW.

Istoričar Milivoj Bešlin kazao je da politički subjekti iz RS pitanja poput Deklaracije SDA treba da rešavaju u BiH, a ne da po odgovore dolaze u Beograd.

“S druge strane, Srbija nikako bi smela da se posle ratnog iskustva i iskustva genocida na ovako grub način meša u unutrašnja pitanja BiH. A sve o čemu se pričalo na tom sastanku u Beogradu su isključivo unutrašnja pitanja BiH”, rekao je Bešlin za DW.

Bešlin je saglasan sa ocenama da Dodik zapravo pokušava da prikrije probleme, pošto je, kako ocenjuje, njegov entitet “bankrotirao, a kriminalni i autoritarni režim” u Banjaluci se urušava.

Na pitanje kako vidi ulogu predsednika Srbije Aleksandra Vučića na sastanku, Dušan Janjić je ocenio da upada u oči da je on ovaj put zajednički primio i Dodika i opoziciju iz RS, dok ih je ranije primao odvojeno.

“To je znak da Vučić ne želi da udje duboko u te priče. Zagovaranje povezivanja pitanja Kosova i RS je deo Dodikove politike i nije novina. Obnova te priče nije ozbiljno tretirana ni na samom ovom sastanku. To nije realno i nije nikakvo rešenje da se od jednog problema prave četiri”, naveo je Janjić.

“Objektivno, to bi otvorilo probleme prekrajanja granica i to bi moglo da ide i do prekrajanja granica Srbije. Otuda ona kontra (predsednika SDA) Bakira Izetbegovića sa Sandžakom. I sve to sve više tanji živce javnosti. Vreme je da se Dodiku kaže da s tim prestane. Ja sam tako i razumeo Vučićev poziv na suzdržanost”, dodao je Janjić.

S druge strane, činjenicu da je Vučić pozivao na smirenost Dušan Spasojević vidi kao konstantu na prvi pogled šizofrene politike Srpske napredne stranke.

“U Srbiji vidimo histerične ministre i Vučića koji ih smiruje, a ovo je na regionalnom nivou. Dodik je neformalni deo velike naprednjačke koalicije. Šalju se mešane poruke koje treba da pokriju spektar birača od krajnje radikalskog dela, do onih koji su nekada glasali za demokrate”, ocenio je Spasojević.

Milivoj Bešlin je, medjutim, primetio da Vučić nije reagovao nakon Dodikovih huškačkih izjava, već je umesto toga ponavljao da je Srbija „garant“ Dejtonskog mirovnog sporazuma.

“To je stara manipulacija srpske političke elite koja datira još iz vremena Miloševića, a slično se ponaša i Hrvatska. Srbija i Hrvatska nisu nikakvi garanti Dejtona, niti su protektori BiH, one su parisko-dejtonski mirovni ugovor potpisale kao učesnice u ratu na teritoriji BiH a taj rat je imao obeležja medjunarodnog konflikta”, kazao je Bešlin.

Prema njegovim rečima, garanti Dejtona se isključivo nalaze u Upravnom odboru Veća za implementaciju mira (PIC), u kojem ne sede predstavnici ni Srbije ni Hrvatske.

“Sve drugo je čista teritorijalna pretenzija Srbije i Hrvatske. S druge strane, Dodik ne bi mogao da izgovara sve to što je izgovarao, kad ne bi, uz podršku Moskve koja se jasno demonstrira kroz blokiranje donošenja odluka PIC, imao i podršku Beograda”, uveren je Bešlin.

DW dodaje se da se u već isprobanu nacionalističku matricu uklapa to što nakon zapaljive retorike sledi ekonomska saradnja.

“Naime, najavljeno je da osmog oktobra tročlano Predsedništvo BiH dolazi u Beograd na trilateralni sastanak Srbije, BiH i Turske. Tada će biti položen i kamen-temeljac za izgradnju autoputa Sarajevo-Beograd. Danas tobože na ivici rata, sutra tobože u cvatu ekonomskih odnosa. I tako u krug, dve decenije nakon završetka ratova na prostoru nekadašnje Jugoslavije”, zaključuje DW.

Beta