BEOGRAD – Predstava “Mladež bez boga” Boruta Šeparovića, rađena u produkciji Montažstroja i Zagrebačkog kazališta mladih, izvedena je u Ateljeu 212 u okviru 53. Bitefa.
Inteligento i višeslojno kombinujući motive i građu iz romana Edena fon Horvata “Mladež bez boga” (1936) o mladima u nacističkoj Nemačkoj i knjige “Heroji; Masovna ubistva i samoubistva” (2015) Franka Bifa Berardija o mladim ljudima koji izvršavaju masovna ubistva i samoubistva, Šeparović razvija polemički diskurs o uzrocima, manifestacijama i posledicama nasilja među mladima u današnjem svetu, uzrokovanom neoliberalnim kapitalizmom, opsesijom samopromocijom, raspadom humanističke ideje zajednice, te darvinističkim instinktom opstanka u džungli.
“Sve to povezuje ideja da jači mora da pobedi slabijeg i da su slabi uvek u nemilosti jakih i bogatih što mi ovde u našem regionu jako dobro poznajemo. Svi smo mi slabi i na nemilosti nekog jačeg od nas”, rekao je sinoć uoči predstave Šeparović Tanjugu.
“Šeparovićevi junaci”, u energetski izuzetno silovitom tumačenju grupe mladih glumaca, inficiraju se nasiljem putem opsesije video-igrama na temu opštih katastrofa i šerovanja fotografija i snimaka nasilja nad vršnjacima na društvenim mrežama, a zatim ih obnavljaju u stvarnom životu.
“Horvat je govorio o mladeži koja je ostala bez orjentira i vrednosti, pa onda dolaze totalitarne ideje koje ih pretvaraju u neku vrstu predatora koji su spremni i ubiti. Za njega je mladež bez boga ona koja je spremna da ubije, i to važi i danas. Fašističko biće se u 21. veku malo drugačije stvara, ali u osnovi je ponovo mržnja i da jači mora srediti slabijeg”, rekao je Šeparović.
Fašističko biće 21. veka se, prema njegovom mišljenju, razlikuje od onog u 20. veku možda jedino po tehnologiji koju poseduje.
“Onda se setimo medija koji proizvode lažne vesti i demokratske ideje da ćemo znanjem i razumevanjem moći nešto da promenimo, a ljudi su danas super izgubljeni, a ono što je činjenica, posebno u razvijenim zemljama, jeste da su mladi u dobi između 16 i 24 godine usamljeni, i to je posledica super individualizma. Svi smo mi super individue, a zapravo razlike među nama se svode na to koji mobilni posedujemo”, primetio je Šeparović.
Konstatuje da je u regionu na snazi vrsta istorijskog revizionizma što traje skoro 30 godina, da mladi u školi, kod kuće, iz medija uče da misle na sebe i srede onog do sebe, a ono u čemu Šeparović vidi sličnosti između regiona i razvijenog sveta jeste u tom insistiranju na belom hrišćanskom identitetu.
Eden fon Horvat uspeo je prikazati nastanak fašističkog čoveka, a Berardi u delu “Heroji” okuplja većinu likova iz predstave: Erika Harisa, Dilana Klebolda, Čoa Senga Huija, Peku Auvinena, redom ubice iz škola, koji su svoje krvave pohode završili samoubistvom, kao i Andreasa Brejvika.
Predstava, koja kombinuje scensku igru i njeno video-posredovanje, završava se Brejvikovom odbranom na sudu, ne ostavljajući tako nikakvu nadu.
“Horvat je video nadu u mladim ljudima koji u Hitlerovo doba čitaju zabranjene knjige. Danas ništa nije zabranjeno i možda vidim nadu u tome da ljudi počnu razmišljati šta se može uraditi kada se više ništa ne može uraditi. Berardi je pesimista i jedinu nadu vidu u neučestvovanju u igri”, rekao je Šeparović.
Priznaje da je dosta pesimištičan i ne vidi da će se u skorijoj budućnosti nešto preokrenuti.
“Bilo bi zanimljivo da neki levi narativi okrenu stvari, ali trenutno ovi desni znaju šta treba. Levica ima puno pitanja, a desnica ima jasne i jednostavne dogovore. Zato i nisam preterano optimista”, naglasio je Šeparović.
Šeparović je odlično poznat Bitefovoj publici – njegova predstava “Fragile”, nastala kao koprodukcija Montažstroja i Interculta iz Stokholma, osvojila je na 33. Bitefu 1999. Nagradu publike, dok je na 47. Bitefu 2013. komad “A gde je revolucija, stoko?” osvojila Specijalnu nagradu.
Tanjug
