“Jedino pripadnici MUP-a i Komunalne policije imaju pravo da legitimišu građane. Policija može da privede građane za koje sumnja da su načinili prekršaj, ili krivično delo. Bez pokretanja postupka, uhapšeni mogu provesti u pritvoru najviše 48 sati od zadržavanja. Ukoliko pružaju otpor, policija ima pravo da prilikom hapšenja upotrebi silu, odnosno fizičku snagu”.
Na protestima građana u Beogradu koji su održani sredinom marta nekoliko učesnika demonstracija je uhapšeno, a u javnosti se povela polemika oko toga šta su prava i obaveze građana, a na šta pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova imaju, ili nemaju prava. U razgovoru sa zamenikom programskog direktora organizacije CRTA Pavlom Dimitrijevićem, Istinomer razrešava pravne dileme u vezi legitimisanja, privođenja i saslušanja.
Legitimisanje
Pripadnici MUP-a imaju pravo da legitimišu građane u javnom prostoru i obaveza svakog građanina starijeg od 16 godina je da pokaže lični dokument ukoliko mu službeno lice zatraži. Građani, kako kaže zakon, imaju prava da traže od uniformisanog policajca da pokaže legitimaciju.
“Jedino policija i Komunalna policija imaju pravo da legitimišu građane, a razlozi mogu biti najrazličitiji, policajac može da u skladu sa svojom subjektivnom ocenom zatraži dokumenta. Ukoliko uniformisano lice, na zahtev građanina, odbije da pokaže legitimaciju, građani nisu dužni da im pokažu svoje lične isprave. Bitno je da građani, prilikom davanja dokumenta zapamte prezime koje piše na uniformi policajca i ukoliko je moguće broj legitimacije. To je bitan podatak ukoliko eventualno građani žele da dokažu da se se policija neprikladno odnosila prema njima”, objašnjava Dimitrijević.
Naš sagovornik objašnjava i da pripadnici privatnog obezbeđenja nemaju prava da od bilo kog građanina traže lične isprave, bez obzira na priliku, a to važi za bilo koje drugo privatno lice.
Privođenje
Ukoliko na nekom javnom skupu, protestu, demonstracijama dođe do privođenja od strane policije, naš sagovornik savetuje građanima da postupaju mirno, i da od policije traže da odmah, što pre, telefonom obaveste advokata, porodicu ili prijatelja.
“Ukoliko su prilikom privođenja građani povređeni, oni imaju pravo da odmah zahtevaju pregled svog lekara, a ukoliko nije dostupan, mogu da traže lekara od policije. Ukoliko postoje povrede važno je da se dobije zvanični “papir” odnosno nalaz lekara koji te povrede može da dokumentuje“, kaže Dimitrijević.
Takođe, građani pri privođenju mogu da pitaju i moraju da dobiju odgovor na pitanje koliko će biti zadržani u pritvoru, a najviše mogu biti zadržani 48 sati ukoliko protiv njih nije pokrenut nikakav sudski postupak. Dakle, bez obrazloženja ili pokrenutog postupka, policija svakoga može da zadrži najviše 48 sati u pritvoru.
Građani, takođe, po slovu zakona, imaju pravo da pokrenu postupak i da traže od policije rešenje o zadržavanju – dokument na osnovu koga su u pritvoru. Imaju rok od šest sati da ulože žalbu na rešenje o zadržavanju. Bitno je znati da žalba ne odlaže rešenje o zadržavanju, ali nadležni sud mora da odluči o toj žalbi u roku od 24 časa.
Dakle, ukoliko se sve završi u najbržem roku, građani od trenutka privođenja mogu biti pušteni za najmanje 30 sati.
Zamenik programskog direktora organizacije CRTA napominje da pripadnici MUP-a nemaju pravo da vrše nasilje nad građanima koje hapse, kao ni obratno.
Međutim, zakonom je predviđeno da, ukoliko građanin pruža otpor službenom licu pri privođenju, pripadnici MUP-a imaju pravo da upotrebe silu.
Evo šta kaže član 110. Zakona o policiji:
“Otporom se smatra svako suprotstavljanje zakonitim službenim merama i radnjama koje se može vršiti oglušivanjem ili zauzimanjem klečećeg, ležećeg ili sličnog položaja, pasivni otpor, ili zaklanjanjem ili držanjem za lice ili predmet, otimanjem, stavljanjem u izgled da će se lice napasti, ili preduzimanjem slične radnje, kao i aktivni otpor. Fizička snaga se upotrebljava u skladu sa pravilima veštine samoodbrane, a sa upotrebom se presatje čim prestane napad ili otpor lica koje je upotrebljava”.
“Zbog toga je najsigurnije ophoditi se mirno i ne dati povod policiji da promeni silu”, naglašava naš sagovornik.
Prekršaji
Remećenje javnog reda i mira se, prema Zakonu o javnom redu i miru, svrstava u prekršaje. Prekršaji mogu biti različiti, prema zakonu: “prekršaji protiv javnog reda i mira – jesu protivpravna dela kojima se na javnom mestu ugrožava ili narušava javni red i mir, stvara uznemirenje ili ugrožava sigurnost građana, ometa kretanje građana na javnim mestima ili ostvarivanje njihovih prava i sloboda, vređa moral, ugrožava opšta sigurnost imovine, vređaju ili ometaju službena lica ili se na drugi način narušava javni red i mir”, kaže član 3 stav 3 Zakona o prekršajima. Uz prekršaje koje se odnose na remećenje javnog reda i mira, prekršaji su i tuča, svađa, vika, buka, nedolično ponašanje u raznim oblicima, kao i različiti oblici pretnji.
“Ono što je važno znati je da prekršaj, da bi to bio, mora biti usmeren protiv nekoga ili nečega, recimo protiv građana na ulici, ili je u pitanju uništavanje javne svojine. Takođe, treba naglasiti da u toj situaciji, subjektivni doživljaj građanina koje se tereti može biti kasnije relevantno u postupku, dok subjektivna ocena uniformisanog lica jeste relevantna za odluku o privođenju”, objašnjava Dimitrijević razloge za pokretanje prekršajnog postupka.
Saslušanje
Građani koji su uhapšeni, na saslušanju kod nadležnog sudije imaju pravo da bude u prisustvu svog branioca, a ukoliko nemaju ili ne žele branioca, tužilac ih može odmah saslušati. Branioca po službenoj dužnosti građani dobijaju samo ako ih terete za krivično delo koje predviđa obaveznu odbranu, što je predvođeno članom 85. Zakona o krivičnom postupku.
“Ono što je važno je da pre saslušanja građani imaju pravo da pročitaju krivičnu prijavu, odnosno da se upoznaju sa tim za šta ih policija, sud terete, zapisnik o uviđaju, kao i nalaz i mišljenje veštaka ukoliko postoji, odnosno svu dokumentaciju o postupku. Takođe, pravo uhapšenih je da tokom saslušanja ništa ne izjave, da uskrate odgovor na pitanje bez objašnjenja, da priznaju ili ne priznaju krivicu, da koriste beleške i podsetnike, a sve što izjave može biti korišćeno kao dokaz, bilo od strane advokata odbrane, bilo od strane tužioca. Svi materijali o slučaju moraju da budu na jeziku koji uhapšeni razume. Uhapšeni ima pavo da o toku postupka bude upoznat pre saslušanja”, kaže zamenik programskog direktora organizacije CRTA.
Dimitrijević naglašava i da nakon završetka saslušanja, uhapšeni ima pravo da zatraži zapisnik o saslušanju, da proveri da li sve uneto na ispravan način, kao i da, ukoliko smatra da je to potrebno, traži da se unesu ispravke, a ako se to ne desi ima pravo da ne potpiše zapisnik. U svakom slučaju, važno je da građani koji su uhapšeni zatraže svoj primerak zapisnika o saslušanju.
Jedan od saveta pravnika je da prilikom saslušanja navedu stvarnu adresu gde žive, jer će na tu adresi stizati sva pošta u vezi sa postupkom.
istinomer.rs
