BEOGRAD – Predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović rekao je danas da je ponosan na 5. oktobar 2000. godine, kada su održane velike demonstracije kojima je okončana vladavina Slobodana Miloševića, kao i da taj dan nije izneveren.”Taj 5. oktobar za mene je jako veliki dan. Ne smemo da zaboravimo da se tada zaustavilo propadanje zemlje”, rekao je Jovanović za televiziju Prva.

On je rekao da 5. oktobar nije mogao drugačije da se završi, ali da se tu desilo i “svašta što je bilo potpuno nepotrebno”. “Srbija se vratila posle 5. oktobra u svet”, naveo je Jovanović.

Govoreći o Miloševiću, Jovanović je kazao da je bio “svoja i srpska nesreća u jednom komplikovanom vremenu”.

Jovanović je rekao da je ispoštovana garancija kada je Milošević hapšen da neće biti izručen sudu druge zemlje, jer je isporučen Medjunarodnom tribunalu u Hagu, a ne sudu neke druge zemlje.

Funkcioner Socijalističke partije Srbije i jedan od osnivača i počasni predsednik te partije Milutin Mrkonjić kazao je da su ga iznenadili dogadjaji 5. oktobra 2000. i da nije očekivao da će se to desiti.

On je naveo da bivši predsednik Milošević nije bio tada spreman da realizuje govor koji je izgovorio sledećeg dana kada je priznao izborni poraz.

“Ta promena nije trebala da se izvede na takav način”, ocenio je Mrkonjić tadašnje dogadjaje i dodao da najviše zamerke ima na ono što se desilo posle 5. oktobra kao što je “divlja privatizacija i isporuka Miloševića Hagu na Vidovdan”.

On je negirao da je Milošević bio “zločinac, već heroj i lider”. “Nikakva ubistva Slobodan Milošević i Mirjana Marković (Miloševićeva supruga, nekadašnja predsednica JUL-a) nisu planirali. To je sve laž”, kazao je Mrkonjić.

Danas se navršava 19 godina od velikih demonstracija u Beogradu kojima je 5. oktobra 2000. okončana vladavina Slobodana Miloševića, koje su ;izbile pošto je Milošević odbio da prizna rezultate izbora za predsednika SR Jugoslavije na izborima 24. septembra 2000. godine kada je izgubio od kandidata DOS-a i lidera Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislava Koštunice.

Demonstranti su 5. oktobra na plato ispred tadašnje Savezne skupštine, a danas Doma Narodne skupštine, stigli iz čitave Srbije u kolonama automobila, autobusa i kamiona dugačkim desetine kilometara, probijajući buldožerima policijske blokade na putevima.

Već u prepodnevnim satima policija je upotrebila suzavac kako bi sprečila demonstrante da udju u Skupštinu, ali bezuspešno. Zgrada Savezne skupštine je demolirana i zapaljena, kao i zgrada RTS-a u Takovskoj ulici.

U večernjim satima 5. oktobra 2000. gradjanima se sa terase Skupštine Beograda obratio novi predsednik SRJ Vojislav Koštunica, a narednog dana, 6. oktobra, Milošević je priznao izborni poraz i čestitao Koštunici.

U demonstracijama je poginula Jasmina Jovanović iz Miloševca kod Velike Plane, koja je pala pod točkove kamiona. Momčilo Stakić iz Krupnja preminuo je od posledica srčanog udara. Povredjeno je 65 ljudi.

Beta

2 KOMENTARA

  1. Pok. Djindjica sreo sam 20-tak puta na sastancima GO DS (1992-94) i na mitinzima u Beogradu i u Boru. Pozdravili smo se i popricali 10-tak puta, od toga, pet puta od preuzimanja vlasti. Ja sam jedan od retkih ljudi ovog dela Srbije cije ime je znao i uvek mi se obracao po imenu (“Reci, Bozo”). Malo je falilo da Djindjic postane jedan od najpopularnijih ljudi srpske nacionalnosti svih vremena, a ipak nije postao, niti je to zasluzio, nazalost i na stetu celog srpskog naroda. Veoma inteligentan, harizmatican, 100% proevropski i proamericki orijentisan. Ovo poslednje je pravi razlog za ubistvo Djindjica, a ne osveta Mire Markovic i njenih prijatelja i poslusnika.

    Na Izborima 1993. godine Djindjic mi je garantovao mesto poslanika, ako mu dam podrsku prilikom rascepa DS. Ja sam odbio, prisao Micunovicu i mnogo puta se pokajao zbog toga. Devetog i desetog januara 1994. godine odrzali smo Glavni Odbor DS u maloj sali Doma sindikata. Prethodne veceri smo se dogovorili na sastanku da bas ja, u ime DS iz Bora, predlozim glasanje o poverenju prof. Micunovicu, kada mi on da rec. Na tom sastanku prisustvovali smo: Micunovic, Domazet, Simonovic, pok. Tosic, Prica, Vuckovic, Mijatovic, Lilic, akademik Tadic i ja. Iduceg jutra nije doslo do glasanja, jer je Micunovic shvatio da je u manjini. Uzgred, u tom momentu licni sekretar preds. stranke bio je Boris Tadic, koji je pomagao Micunovicu u vodjenju sednice, koja je potrajala skoro 20 sati. Licni sekretar, covek od maksimalnog poverenja prof. Micunovica, prisao je Djindjicu?! Takodje i Vuksanovic (buduci ministar), rodjeni sestric prof. Micunovica?! Jasno je da je neprestano cepanje DS samo “igra za naivnu publiku”, u organizaciji Micunovica i drzavne bezbednosti.

    Najvise zameram pok. Djindjicu to sto se okruzio ljudima veoma sumnjivog morala, i u stranci i u Vladi, a pogotovo kada nije morao. Takvi podmitljivi ljudi lako podlezu uticaju Sluzbe drzavne bezbednosti, pa su garantovano mnogi od njih kasnije postali njihovi spijuni i saradnici, a neki su vec bili, jos pre prvog susreta sa njime. To su Kolesar (sekretar preds. Vlade), Janjusevic, Beba Popovic, pom. min. Nenad Milic (udbas, sekretar Vlade pre Kolesara), sponzori DS (Kostic, Cepter, Miskovic, Beko, Radulovic, Djukic, Djilas), Ceda Jovanovic, Zoran Zivkovic, Goran Vesic, min. Raseta, min. Mihajlov, Srdjan Popovic, Igor Tadic, Grbin, dr Kolundzija, min. Novakovic (bivsi sluzbenik mafijasa Mark Rich-a), min. Vlahovic (koji je javno nudio RTB za 1 dolar?!) i ostali savetnici i eksperti za “trla baba lan”. Zasto je covek ogromne inteligencije i pronicljivosti dopustio da ga okruze takvim ljudima?! Iz gluposti, sigurno nije. Ocigledno je da ga je Sluzba drzavne bezbednosti iz nekih razloga drzala u rukama, i da je on to znao, a mi ostali ne.

    DOS je oprostio Milosevicu milijarde dolara na Kipru?! Janjusevic i Kolesar su (sa ministrima) organizovali prodaju Cementare u Popovcu i ogromnog SARTRID-a americkoj firmi U.S. Steel za svega 23 miliona dolara, a Vlada je preuzela 1,7 milijardi dolara njegovih dugova?! Pukla je nevidjena bruka u medijima i to je iskorisceno da se da “zeleno svetlo” sa zapada da se Djindjic ubije. Zna se da su pucali obicni roboti (“koji rade na dugme, kada ih ukljucis”), zna se da su “crvene beretke” organizovale, a Mira Markovic naredila atentat. Jedino se ne znaju imena najvaznijih svetskih i DOS-ovih lidera, koji su se unapred slozili. Vec godinama potenciram vaznost i uticaj dogadjanja u borskom RTB-u na celu Srbiju. Kada razotkrujemo tajnu o nuklearnom otpadu, Sainovicu, mafijasu Mark Rich-u, unistavanju i zaduzivanju RTB-a, doci cemo do imena ljudi iz DOS-a, koji su odobrili da se Djindjic ubije.

    List “Danas” je bas Petog oktobra objavio moj aforizam: “Ulazimo u zavrsnicu. Crni ima par konja, a beli kraljicu”. Nikada necu zaboraviti tih 24 sata, koje sam proveo u obezbedjenju prof. Micunovica. Tog dana bio sam ubedjen u postenje desetak najvaznijih DOS-ovih lidera, a odavno vidim da je Petog oktobra “crni imao par konja”, a da smo mi (milion obicnih ljudi na ulicama Beograda) bili pravi pravcati magarci. Zreli smo da nam EU uvede Protektorat. Kada sam to javno predlozio aprila 2003. godine na sednici Skupstine DC, dobio sam veci aplauz od 300 delegata, nego Micunovic, Boris Tadic i Batic. I ostali u Srbiji i svetu sada vide da je Protektorat jedino resenje. Sto pre!
    Boza Bogdanovic, Bor

  2. Zahvaljuem se sto ste mi objavili Komentar. To je mali deo dugackog Komentara koji sam napisao jos 2007. godine o raspadu SFRJ. Tim Komentarom sam tada konkurisao za novinarsku nagradu Lorenzo Natali, na njihov poziv. Vidi se da sam pre 12 godina 100% bio u pravu. I posle KGB-a, KGB. I posle Tita, Tito. I posle Milosevica, Milosevic. I posle Seselja, Seselj. Mnogo smo jadni i bedni, otprilike kao nas dinar u vreme najvece inflacije.
    Jedan od sovjetskih politicara (koliko se secam, Hruscov) posetio je nekog lorda u njegovom odlicno ocuvanom zamku u Engleskoj, iz vremena Cara Dusana. Upitao ga je kako su uspeli da odgaje savrseni travnjak. Lord je odgovorio da je to prosto. Dobro se pripremi zemlja, izabere i poseje najkvalitetnije seme i onda se travnjak pazljivo neguje sledecih 300 godina.
    Sustina je u tih 300 godina. Iz opanaka smo usli u Kraljevinu, socijalizam, ratno-profitersku diktaturu, a tek smo Petog oktobra zakoracili u demokratiju. Da se desio i Sesti oktobar (hapsenje ratnih zlocinaca i profitera, oduzimanje njihove imovine, zabrana ratno-huskackih stranaka) vec bi smo na brzinu prosli dobar deo puta od tih 300 godina. Posto nije, ni nasa deca nece doziveti da vide “prvoklasnu negovanu englesku travu”. Verovatno i unuci nece, posto su se u medjuvremenu povampirili presvuceni radikali i komunisti.
    Boza Bogdanovic, Bor

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here