BEOGRAD – Gnev zbog opšte korupcije, nezaposlenosti i loših javnih službi u Iraku prelio se protekle nedelje u masovne demonstracije u kojima je poginulo skoro sto ljudi nakon što je vlada u Bagdadu oštro reagovala na nezadovoljstvo, ali i pošto je pokazala da nije u stanju da reši osnovne potrebe svojih gradjana, ocenjuju svetski mediji, prenosi Radio slobodna Evropa (RSE).U nemirima koji potresaju Irak stradalo je najviše ljudi otkada je teroristička organizacija Islamska država poražena u toj zemlji 2017. godine, ukazuje BBC.
Korupcija, nezaposlenost i loše javne usluge su osnovni razlog ;nezadovoljstva mladih Iračana, ističe BBC, dodajući da su protesti počeli spontano bez formalnih vodja u većinski šiitskim oblastima na jugu Iraka.
Prema podacima komisije za ljudska prava iračkog parlamenta, najmanje 99 ljudi je poginulo i skoro 4.000 je ranjeno otkada su protesti počeli u Bagdadu u utorak, pre nego što su se proširili na jug zemlje.
To je prvi veliki izazov za krhku vladu premijera Adila Abdul-Mahdija manje od godinu dana otkada je došla na vlast, ističe britanski servis i ukazuje da je vlada pokušala da kontroliše proteste uvođenjem policijskog časa i skoro potunom blokadom interneta. Policijski čas u toku dana je ukinut u subotu.
Velike demonstracije su iznenadile iračke vlasti, ukazuje Rojters uz ocenu da Iračani protestuju jer im je dosta svega, pošto dve godine posle poraza ekstremističke grupe Islamske države veći deo zemlje sa skoro 40 miliona ljudi živi u sve gorim uslovima uprkos naftnom bogatstvu Iraka.
Protesti nemaju verski karakter, jer je gnev usmeren na političku klasu, a ne na neku versku zajednicu, ističe Rojters. Većina Iračana nastoji da izbegne versku retoriku posle brutalnog iskustva sa sunitskom ekstremističkom organizacijom Islamska država, mada tenzije i dalje postoje. Ovo su protesti zbog pogoršanja ekonomskih i životnih uslova i većinom se odvijaju u Bagdadu i na jugu gde dominiraju šiiti.
Posle godina ratova u susednim zemljama, sankcija UN, dve američke invazije, strane okupacije i medjuverskih sukoba i poraza islamističkih ekstremista 2017. u Iraku je sad mir i zemlja slobodno može da trguje duži period prvi put od 70-ih godina, navodi Rojters, ukazujući da je proizvodnja nafte na rekordnom nivou.
Ipak, oronula infrastruktura i ratom razoreni gradovi još nisu obnovljeni, dok oružane grupe i dalje vladaju ulicama. S druge strane, dodaje Rojters, korupcija iz vremena diktatora Sadama Huseina je dodatno ušančena pod vladavinom partija koje su se pojavile posle njegovog pada.
Pod pritiskom protesta, vlada je najavila bolje prilike za zapošljavanje. Abdul-Mahdi je obećao poslove ljudima koji diplomiraju i naložio ministarstvu nafte i drugim vladinim telima da uvedu kvote u zapošljavanju od 50 odsto za lokalne radnike u ugovorima sa stranim kompanijama. Ipak, ukazuje Rojters, slična obećanja i najave za poboljšanje zdravstvene nege, snabdevanja strujom i drugih službi iznosila je i prethodna vlada.
Pošto se nijedna politička partija ili grupa nije uključila u demonstracije, pa ni opoziciona stranka populističkog sveštenika Muktada Al-Sadra koji je ranije organizovao proteste, vlada bi mogla imati problema da ih kontroliše, objašnjava Rojters i dodaje da je nejasno šta bi vlada mogla da uradi ako se protesti dalje prošire.
Eksplozija društvenog nezadovoljstva bi se desila kad tad u Iraku, ali je preterana reakcija vlasti osigurala da se to dogodi u utorak, ocenjuje britanski list Indipendent.
U Bagdadu je oko 3.000 ljudi mesecima protestovalo zbog korupcije, nedostatka radnih mesta i loših usluga, objašnjava list. Demonstranti su u utorak pokušali da se približe bezbednoj zelenoj zoni gde su smeštene vladine institucije, ali je policija uzvratila gumenim mecima, topovskim udarima i na kraju ubojitom municijom. Ubrzo su se na društvenim medijima pojavili snimci kako policija napada demonstrante, uglavnom mlađe od 20 godina.
Taj incident je mali protest pretvorio u masovne demonstracije koje bi mogle oboriti vladu premijera Abdul-Mahdija, ističe list, uz ocenu da je policija nenamerno detonirala eksplozivno raspoloženje Iračana prema kleptokratskoj državi koja je ukrala skoro 450 milijardi dolara od svrgavanja Sadama Huseina 2003. godine.
Ako vlada ne bude mogla da zauzda demonstracije u narednih nekoliko dana, verovatno neće trajati dugo, ocenjuje Indipendent. Jedna od snaga protestnog pokreta je da nema lidere, već je skoro potpuno spontan, što znači da vlada nema s kima da razgovara. Mada mnogi Iračani tvrde da je greška smeniti vladu bez znanja šta će je zameniti, drugi tvrde da ne može biti mnogo gore i da su spremni da zakorače u mrak.
Dogadjaji protekle nedelje tokom koje su desetine hiljada ljudi izašle na ulice Bagdada i širom južnog Iraka, istakli su i očaj mnogih Iračana i dugotrajnu nesposobnost vlade da iznese često obećavane osnovne reforme, ocenjuje Njujork tajms.
Ova nedelja je takodje podsetnik da Irak, koji nikada nije prošao kroz pobunu nalik Arapskom proleću, ima bezbednosne snage obučene da se suoče s terorizmom, ali ne i da kontrolišu mase manje ubojitim sredstvima, konstatuje njujorški list.
S druge strane, ukazuje Njujork tajms, nije jasno da li entiteti u senci bezbednosnog establišmenta ili elementi povezani s političkim partijama ili susednim zemljama nastoje da destabilizuju Irak.
Mada deluje da su protesti došli niotkud, ipak izgleda da su pokrenuti uklanjanjem veoma poštovanog generala Abdul-Vahaba Al-Sadija, s pozicije komandanta protivterorističkih snaga. Al-Sadi, za kojeg se široko veruje da je uradio dobar posao u borbi protiv ekstremista Islamske države, uklonjen je s položaja i raspoređen u ministarstvo odbrane.
Smena Al-Sadija, koji je za mnoge heroj, na ulici se objašnjava time što za razliku od ostalih viših zvaničnika nije korumpiran, ali i njegovim odbijanjem da se povinuje vojnim entitetima u okviru iračkih bezbednosnih snaga, od kojih neke imaju veze s Iranom, navodi Njujork tajms.
Beta
