BEOGRAD – Sudovi često olako prihvataju olakšavajuće okolnosti – pijanstvo, kajanje, mladost, starost, pa i nezaposlenost
Zaljubljenost može da bude olakšavajuća okolnost za ubicu samo ako je dovela optuženog u stanje jakog afekta i smanjene uračunjivosti u trenutku izvršenja zločina, a to je stvar subjektivne procene suda. Ovako psihijatrija gleda na sudsku presudu kojom je beogradski advokat Dragiša Kecojević (69) osuđen na devet godina zatvora zbog ubistva bivše partnerke Vladanke Vučeljić (54).
„Smatramo da se ovom kaznom postiže svrha kažnjavanja. Olakšavajuća okolnost su vaše godine, to što niste osuđivani, ali i to što ste bili zaljubljeni u nju”, rekao je u obrazloženju presude sudija Višeg suda u Beogradu Aleksandar Trešnjev.
Ubistvo se dogodilo 10. februara 2018. godine u ulazu zgrade u Novom Beogradu, o čemu postoji i snimak sigurnosnih kamera. Optuženi je nosio pištolj bez dozvole, pa mu je sud prošle nedelje izrekao jedinstvenu kaznu od 10 godina zatvora, ali ga je istovremeno pustio iz pritvora do pravnosnažnosti presude, što je izuzetno uznemirilo ćerku ubijene žene i njene prijatelje.
Optuženi je na suđenju pokušao da opravda zločin rekavši da je bio očajan jer je patio za ženom koja ga je ostavila, da je zapravo hteo da izvrši samoubistvo pred njom. Ipak, ceo šaržer je ispalio u nju. „Ne znam koliko puta sam pucao. Verovatno sam ispalio svu municiju”, izjavio je na suđenju.
Za ovakve i slične slučajeve advokati kažu da je to „zločin iz strasti”. Veliki broj hitaca iz vatrenog oružja ili čak više desetina uboda nožem karakteristični su za ubistva iza kojih stoje različiti problemi u partnerskim odnosima.
Emotivno stanje optuženog često je odlučujuće za odluku suda o visini kazne, a pokazalo se da od toga u mnogim slučajevima zavisi i da li će jedno ubistvo biti kvalifikovano kao „teško” ili kao „obično”. Za prvo, zakon preti kaznom do 40, za drugo do 15 godina zatvora. Tužilaštvo je advokata teretilo za „teško” ubistvo, ali je sud procenio da je reč o „običnom”.
Početkom novembra Apelacioni sud u Beogradu potvrdio je presudu Višeg suda u Pančevu, kojom je Siniša Radovančev osuđen na 12 i po godina zatvora, za „obično” ubistvo svoje nevenčane supruge. Iako su na strani okrivljenog bile i otežavajuće okolnosti – da je pred jedanaestogodišnjom ćerkom i novorođenom bebom zario nož u srce ženi koja se mesec dana pre toga porodila, sud je uvažio i olakšavajuće okolnosti. Psihijatri su ocenili da je u kritičnim trenucima postojao veliki doprinos žrtve koja je optuženog vređala i psovala, zbog čega su kod njega bili ispoljeni jaki afekti srdžbe i besa, a uz to je bio u stanju „običnog pijanstva lakog stepena”.
– Uticaj alkohola i narkotika uvek se ceni kao uzrok smanjene uračunljivosti, ali ne i kao posebna olakšavajuća okolnost. Teško pijanstvo dovodi do takozvane bitno smanjene uračunljivosti, ili čak do neuračunljivosti, isto kao i stanje privremene ili trajne duševne bolesti ili poremećenosti. U takvim slučajevima kaže se da je bolest potpuno savladala čoveka, pa se ne izriče kazna zatvora nego mera obaveznog lečenja i čuvanja u psihijatrijskoj ustanovi zatvorenog tipa, u trajanju koje nije unapred određeno, što znači da može da bude i duže nego kazna zatvora – objašnjava za naš list primarijus dr Zoran Đurić, sudski veštak neuropsihijatar.
Jak afekat u momentu zločina sprečava izvršioca da racionalno razmišlja i da sagleda celokupnu sliku onoga što se dešava. Takav nalaz sudskih veštaka, prema mišljenju našeg sagovornika, daje slobodu sudijama da ocene stepen uračunljivosti optuženog i odmere kaznu na osnovu svih okolnosti slučaja.
– Zaljubljenost je vrlo klizava stvar. Pretpostavljam da okrivljeni u ovom slučaju nije veštačen kao duševni bolesnik nego kao čovek koji je bio u jakom afektu. Da li je zaljubljenost mogla da bude uzeta kao olakšavajuća okolnost, stvar je slobodne ocene suda, a to često zavisi i od sudskog veća – navodi dr Đurić.
Pravnici su više puta ukazivali na to da sudovi često olako uzimaju neke okolnosti kao olakšavajuće, pa su u praksi zabeleženi i slučajevi da se optuženom za ubistvo roditelja progleda kroz prste zato što je „ostao siroče”. Branioci su u svojim završnim rečima umeli da kažu da je optuženi „ostao udovac s decom” i da se „iskreno kaje” zbog toga što je ubio suprugu. Za tuču u kafani i teške povrede navodili su da je optuženi „porodičan čovek” samo zbog toga što je oženjen i ima decu. Nekada se blaža kazna traži zato što je okrivljeni mlad, a nekada zato što je star.
Ima i slučajeva da je optuženima za primanje mita uzeta kao olakšavajuća okolnost „nezaposlenost” odnosno činjenica da su ostali bez posla upravo zbog toga što su okrivljeni za korupciju.
„Kao olakšavajuće okolnosti sud je cenio mladost optuženog, raniju neosuđivanost, priznanje krivičnog dela i dobro držanje na glavnom pretresu”, česta je fraza koja se može pročitati u presudama.
Najvažnije okolnosti koje sud uzima u obzir pri odmeravanju kazne su: uračunjivost i nehat, motiv, jačina ugrožavanja ili povrede zaštićenog dobra, sve konkretne okolnosti, raniji život učinioca (odnos prema porodici, poslu, žrtvi, osuđivanost), njegove lične prilike (zdravstveno stanje, porodična situacija, stambene prilike, zanimanje, zaposlenost, imovinsko stanje, godine starosti) i ponašanje posle učinjenog krivičnog dela. Sve to može biti cenjeno kao olakšavajuće ili otežavajuće.
Sudovi obično izriču kazne bliže zakonskom minimumu ako je optuženi u trenutku izvršenja krivičnog dela bio u stanju smanjene uračunljivosti, a pri tom ranije nije osuđivan, priznao je delo i iskreno se pokajao zbog njega, ali blagoj kazni mogu doprineti i loše zdravstveno stanje i teške porodične prilike.
Politika.rs
