NOVI PAZAR – Proslavljeni košarkaš Partizana i Crvene zvezde rodjen je 18. maja1970. u Užicu.
U svom rodnom gradu je započeo košarkašku karijeru u KK Prvi Partizan, da bi potom prešao u beogradski Partizan 1985. Sa 17 godina kao junior Partizana biva prekomandovan u prvi tim gde je debitovao u prvom kolu protiv Crvene zvezde 26. septembra 1987. Bio je medju 12 igrača u protokolu na toj utakmici.
Prve poene u seniorskoj konkurenciji dao je u 12. kolu 20. decembra 1987. upravo protiv Crvene zvezde, kada je sa svojih sedam poena doprineo da njegov tim slavi pobedu nad večitim rivalom rezultatom 85-106. Strpljivo je čekao svoju šansu da igra, ali je nju dobijao na kašičicu, što bi se reklo.
Tako je bilo i naredne sezone, sve do polufinala plej-ofa kada su se 10. aprila 1988. opet sastali večiti rivali Partizan i Crvena zvezda. Četrnaest minuta pre kraja prve utakmice polufinala plej-ofa Partizan je zbog pet ličnih grešaka ostao bez Divca i Vujačića, a pre toga zbog povrede Savović je morao ranije da napusti igru. Partizan je imao vodjstvo ali je Zvezda iskoristila to što su gore pomenuti igrači izašli, i stigla. Partizan je u tim trenucima na parketu igrao sa Paspaljem, Djordjevićem, Danilovićem, Popovićem i Nakićem.
Paspalja, koji je bio najbolji akter na meču, polako je stizao umor, a igrao je sa povredjenom nogom. U tim trenucima odgovornost na sebe preuzima golobradi Popović koji daje dve vezane trojke, i uz pomoć Paspalja Partizan pravi seriju 13-2 i odlazi na prednost 81-70. Kasnije i Paspalj i Djordjević izlaze iz igre zbog pet ličnih grešaka, ali Popović svojim poenima (ukupno 13 na toj utakmici) čuva Partizanovu prednost i donosi svom timu pobedu. Tako mladi Popović, pored Žarka Paspalja, izrasta u junaka derbija.
Partizan se sa 2-1 u pobedama se plasirao u finale plej-ofa gde ga je čekala Jugoplastika. U finalnoj seriji protiv Splićana postigao je Oliver 15 poena, ali nije mogao da pomogne svom timu da odbrani šampionsku titulu osvojenu prethodne godine.
U Partizanu je Popović bio sve do 1991, kada umesto trenera Dušana Vujoševića dolazi dojučerašnji njegov saigrač Željko Obradović. U razgovoru sa Obradovićem i direktorom Partizana Savovićem predočeno mu je da mu ne mogu garantovati veliku minutažu, i on posle šest godina provedenih u Partizanu napušta klub i prelazi u IMT, ili INFOS RTM, kako su se tada zvali popularni “traktoristi”.
U Partizanu je odigrao 72 utakmice i postigao 211 poena za četri sezone u seniorskoj konkurenciji. Sa crno-belima je osvojio titulu prvaka Jugoslavije, nacionalni kup, i kup Radivoja Koraća.
Nakon INFOS RTM-a odlazi u Borac iz Čačka, koji je tada igrao Drugu saveznu ligu, kako bi im pomogao da se domognu elitnog takmičenja. Medjutim nisu u tome uspeli pa se Oliver Popović iz Čačka seli u Suboticu 1993, gde je potpisao za Spartak.
Sa Spartakom iz Subotice beleži sjajne rezultate, dolaze do polufinala plej-ofa gde bivaju zaustavljeni od ekipe Partizana, kao i do i finala kupa u Čačku gde su poraženi takodje od ekipe Partizana rezultatom 84-81. U polufinalu kupa Spartak je izbacio Crvenu zvezdu, a najzaslužniji za taj podvig su bili Popović sa 22 i Djokić sa 28 poena.
Nakon toga Popović napušta Spartak i prelazi u Beobanku iz Beograda. Sa novim timom u sezoni 1995-96 dolazi do polufinala plej-ofa gde su zaustavljeni od aktuelnog šampiona ekipe Partizana. Sledeće sezone 1996-97 Beobanka, a i Oliver Popović kao njen košarkaš, beleže odlične rezultate.
Nakon regularnog dela sezone Beobanka završava na drugom mestu, u polufinalu plaj-ofa su nadigrani od ekipe FMP-a. Igrali su i Kup Radivoja Koraća gde su nakon kvalifikacija u grupi sa ekipama Samare, Monpeljea i Slovakofarma osvojili prvo mesto. Da bi u osmini finala bili eliminisani od ekipe Arisa koja je te sezone i osvojila ovo takmičenje.
Odlične partije koje je pružao u Beobanci su preporučile Popovića, pa je dobio poziv od Dude Ivkovića koji je u to vreme bio trener Olimpijakosa da predje kod njega u Atinu. Sve je bilo maltene dogovoreno, Oliver je potpisao predugovor i oprostio se od saigrača iz Beobanke i spremao se put Atine, kada je vlasnik Olimpijakosa Sokratis Kokalis stopirao taj transfer tražeći neko zvučnije košarkaško ime za svoj tim umesto Olivera Popovića. Inače te 1997. godine je bio i na širem spisku reprezentativaca za prvenstvo Evrope u Barseloni.
I umesto atinskog crveno belog dresa, Oliver Popović oblači beogradski istih boja. On 1. juna1997. postaje košarkaš Crvene zvezde. Debitovao je na prijateljskom meču u Andori protiv Barselone 11. avgusta te godine, gde je postigao 15 poena. Prvu zvaničnu utakmicu u dresu Crvene zvezde u kupu Radivoja Koraća odigrao je protiv ekipe Panatinaikosa sa Kipra 10. septembra.
Te prve sezone dao je ogroman doprinos u osvajanju šampionske titule, kao i do Zvezdinog prolaska u finale kupa Radivoja Koraća gde je nesrećno izgubila u dvomeču protiv Meša iz Verone. I sledeće sezone je igrao odlično, ostaće svakako upamćena njegova trojka u zadnjim sekundama meča kada je presudio svom bivšem klubu ekipi Partizana. Eto, upamćeno je da je i Zvezdi a i Partizanu u medjusobnim duelima trojkama direktno rešio pobednika i na kraju bio heroj večitog derbija.
Sa Crvenom zvezdom je osvojio titulu prvaka Jugoslavije 1997-98 i igrao finale Kupa Radivoja Koraća, odigrao je 91 utakmicu i postigao 794 poena. Za dve sezone koje je proveo u Crvenoj zvezdi ostavio je veoma dubok trag i postao je ljubimac navijača koji ga se i danas vrlo rado sećaju.
Nakon Zvezde se na jednu sezonu vratio u Beobanku, da bi iz nakon godinu dana otišao i igrao za ekipu Lokomotive iz Rostova. Iz Lokomotive prelazi u Uniks iz Kazanja gde je proveo dve sezone, pa je onda 2003. otišao u Grčku u ekipu Marusija, gde je takodje proveo dve sezone. Oliver Popović 2005. završava sa aktivnim igranjem košarke i posvećuje se trenerskom poslu.
Igrao je i za mladu reprezentaciju Jugoslavije i sa kadetima je osvojio zlatnu medalju 1987. na Prvenstvu Evrope u Madjarskoj, te zlatnu medalju na Prvenstvu Evrope za juniore u Jugoslaviji 1988.
Trenersku karijeru je počeo 2005. u Tamišu iz Pančeva. Zatim je vodio Mega Ishranu, Vizuru, Himik, Vršac, Krajovu, Napredak iz Kruševca, Dinamik, i sada već drugu sezonu zaredom uspešno vodi ekipu Novog Pazara koja se takmiči u košarkaškoj ligi Srbije i ABA 2 ligi.
A 2013. godine je vodio i univerzitetsku reprezentaciju Srbije, i osvojio srebrnu medalju na Univerzijadi u Kazanju, kao i bronzanu medalju na Mediteranskim igrama u Mersinu.
Kosmagazin.com/Foto:MN press
