NOVI PAZAR – „Zlostavljanje starijih osoba može se definisati kao svako ponašanje u sklopu ljudskih odnosa poverenja, koje na neki način šteti starijoj osobi. Ono se odnosi na nasilje, maltretiranje i/ili zanemarivanje koje stariji mogu doživjeti od supružnika, dece, rodbine, službenika socijalnih službi ili osoba u situacijama moći i poverenja“, navodi Internacionalna mreža za prevenciju zlostavljanja starijih u svetu.

Osobe starijeg životnog doba, prema mišljenju psihologa, predstavljaju vrlo specifičnu ranjivu grupaciju. Oni koji su u tom dobu, pored zdravstvenih problema, suočavaju se nažalost i sa nasiljem u porodici, ili van nje.
Najnovija istraživanja pokazuju da postoje razlike u definisanju početka starosti. U zapadnim zemljama „starija doba“ je najčešće povezana sa 60 ili 65 godina,što je povezano s društveno konstruisanim konceptom koji se temelji na zakonskoj dobi odlaska u penziju. Prema kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije starost se deli i na raniju (65–74 godine), srednju (75–84 godine) i duboku starost od 85 i više godina.

Nasilje nad starima u porodici prvi put je pomenuto 1975. godine u britanskom istraživanju pod nazivom „granny battering“ (Baker, 1975, Burston, 1977; prema Lahe 2011). Kroz istoriju se i ovo nasilje posmatralo kao isključivo. problem članova porodice unutar koje se nasilje i odigrava
Pravna istraživanja pokazuju da je nasilje nad starima teže prepoznati nego nasilje nad decom.

„ Socijalna izolacija starih otežava utvrđivanje ovog oblika nasilja. Čak se smatra da je nasilja nad starijim osoba „ najbolje skivena porodična tajna.“ Zato se posledice ovog nasilja reflektuju u različitim područjima društvenog života“, navodi se u istraživanjima koje su tokom proteklih nekoliko proteklih godina sprovela Pravna udruženja na nivou Srbije i zemalja u okruženju.

U Zakonu o prevenciji i suzbijanju nasilja se navodi da nasilnik nad starijim licima može biti partner, član porodice, rođak, prijatelj, komšija, profesionalac u socijalnoj i zdravstvenoj zaštiti, zaposlen u ustanovi za smeštaj starijih ili stranac.

“U nekim slučajevima radi se o beskrupuloznim ljudima koji gledaju da iskoriste starije koji su ranjivi, sa druge strane imamo slučajeve nasilja koji se dešavaju u objektima za smeštaj starijih, jer nedostaje osoblje koje je adekvatno obučeno, ili u porodici u slučajevima kada članovi porodice nemaju odgovarajuću obuku da brinu o starijima sa značajnim fizičkim i mentalnim potrebama“, stoji u Zakonu o prenevciji i suzbijanju nasilja.

Prema mišljenju socijanih službi, u čijem domenu posla je i zaštita i zbrinjavanje starih i iznemoglih lica, zlostavljanje se može dogoditi bilo kome, u bilo kojoj porodici ili odnosu.

„Dešava se nezavisno od porekla, uzrasta, vere, rase, kulture i etničkog porekla. U većem riziku od nasilja su starije osobe koje imaju funkcionalne i mentalne probleme i zbog toga su zavisne od nege drugih lica. U većem riziku su takođe i starije žene. Zlostavljane starije žene razlikuju se od mlađih po tri osnova: postoji razlika u pogledu usvojenih vrednosti, ekonomski položaj žene se s godinama pogoršava, a isto važi i za njeno zdravstveno stanje, bilo da je starija žena zavisna od nege drugih, bilo da brine o manje pokretnom partneru ili je socijalno isključena iz društva, pa usled onemogućene komunikacij s drugima , trpi nasilje,“ konstatuju socijalne službe i dodaju da se zlostavljanje starijih osoba dešava češće nego što mislimo i o tome se ne govori, ako izuzmemo slučajeve fizičkog i seksualnog zlostavljanja starijih žena za koje čujemo u medijima, i organizovanih grupa koje pljačkaju starije osobe, čime se bavi policija. Najrasprostranjeniji oblici, prema istraživanjima socijalnih službi u Srbiji je nebriga i ekonomsko zlostavljanje.

“ Najtužnije je to što su stariji „zarobljeno” unutar četiri zida, i nemaju mogučnost da se odupru nasilju, niti da potraže pomoć od nadležnih institucijama. Veoma je teško što su zlostavljači oni od kojih stariji očekuju pomoć, a najviše boli kada su to rođena deca, unuci, partneri. Tako stariji dobijaju kompleks manje vrednosti i najčešće se odulučuju na čutanje“; smatra Vahid M.iz Novog Pazara. On kaže da u Novom Pazaru, ali i u celoj Srbiji ne postoji još uvek snažna državna sistematska pomoć starijim licima. Prema njegovom mišljenju, najhumanije rešenje su gerontološki centri koji nude povoljne uslove dostojne života ljudi u trećem dobu.

Da napomenemo da je 2014. godine u Novom Pazaru otvoren prvi Gerontološki centar izgrađen po najsavremenijim standardima i prostire se na 3.222 metra kvadratna. Kako je tada navedeno u prilogu RTS-Gerontološki centar može da prihvati 80 starih osoba, od čega 25 može da bude potpuno zavisno, 25 poluzavisno i 30 nezavisnih korisnika.

Ministarstvo za rad određuje cenu boravka korisnika, pa se ona kreće od 25 do 35 hiljada dinara u zavisnosti od vrste usluga. Inicijativa za izgradnju doma za stare osobe potekla je od Ministarstva za rad i centra za socijalni rad u Novom Pazaru 2006. godine.

„Štićenike ovog centra,pored rodbine posećuje i razna humanitarna udruženja, ( Otvorena ruka, Crveni krst, NVO), a često ih organizovano posećuju predškolci, osnovci i srednjoškolci u nameri da im pruže podršku i da se ne osećaju odbačenim“, kaže direktor ove ustanove Adnan Dizdarević. Kako navodi Rtv Novi Pazar, te posete su češće tokom meseca Ramazana.

Nehuman odnos prema starijima je zločin

Naša sagovornica Medina S.iz Novog Pazara ima 76 godina prilično dobrog je zdravstvenog stanja, penzionerka. Živi sa sinom, snahom i troje odrasle unučadi.

„ Naravno da su sukobi generacija itekako pristni, ne samo u mojoj, nego u većini porodica gde zajedno žive i po tri generacije. Na kraju, krajeva, ne moramo da se slažemo, ali ako bih osetila bilo kakvu vrstu zlostavljanja, verujte da bih odmah prijavila. Zar sam se ovolike godine mučila, radila, sticala , da bih trpela bilo koga, pa bilo to i moje najrođenije dete? Znate, sigurno je teško, prijaviti svoje najbliže da vas zlostavljaju.Odmah pomislite da ste vi, kao roditelj pogrešili i vaspitanju. Međutim, ako meni neko hoće da naudi, zlostavlja, zanemaruje, ne vidim razloga da se tome ne oduprem“, kaže Medina.

Prema njenim rečima, ekonomsko nasilje je često prisutno u porodici.

„ Ako nisam u mogućnosti da raspolažem svojom penzijom, onda je to vrlo teško. Ja sam za dogovor, tako smo mi stariji radili kad smo bili mladi. Roditelj se poštovao, uvažavala se njegov reč. Pokušavam da to još uvek održim u svojoj porodici i za sada sam prilično zadovoljna. Kako će biti dalje, niko ne može da predvidi.“

Tutinac Omer H. Ima 77 godina, Radio je kao električar, živi sa svojom suprugom.

„ Imamo četvoro dece i devetoro unučadi. Svi žive posebno. Supruga i ja smo još uvek pokretni, pa nam, treutno, nije toliko neophodna pomoć mlađih. Međutim, stvarno je neljudski i nehumano kada se vrši nasilje nad starijima, posebno onima koji su vezani za postelju. Ja se uvek pitam šta se dešava sa onim starijima koji prijave nasilje? Kao kod nasilja nad ženama, i kod starih ljudi se dešava da, nakon prijavljivanja zlostavljanja, žrtva u jednom trenutku ostane sama. Proguta je taj sistem koji je gura da prijavi nasilje, a kada to uradi, ostane sama sa sobom. Možete misliti kako je to kod starih ljudi koji su često nesposobni za samostalan život”, pojašnjava Omer H. iz Tutina.

„Kada se nasilje prijavi Centru za socijalni rad, oni obaveštavaju najbližu Policijsku upravu, koja deluje u skladu sa zakonom. Ukoliko je potrebno žrtvi se nudi izmeštaj iz porodice, zastupa se na sudu i obezbeđujue se savetodavna pomoć“, navodi se u Zakonu o prevenciji i suzbijanju nasilja.

U Ministarstvu rada i socijalnog staranja očekuju da će nedavno pokrenuta Baza podataka o nasilju u porodici značajno poboljšati koordinaciju nadležnih lokalnih i državnih institucija, jer je uspostavljena automatizovana razmena podataka imeđu MUP-a, Ministarstva i centara za socijalni rad.

“Tako se više ne može desiti da je Upravi policije prijavljen slučaj nasilja u porodici, a da Centar za socijalni rad sa tim nije upoznat”, navode iz Ministarstva rada i socijalnog staranja u Republici Srbiji.

„Zanemarivanje je takođe vrsta zlostavljanja i ono je često, ali nedovoljno prepoznato. Zanemarivanje može biti i nenamerno, ako je porodica na primer daleko, pa ne može da brine o staroj osobi, ali je i to vrsta nasilja”, stoji u opisu delatnosti Ministarstva rada i socijalnog staranja u Republici Srbiji
Prema istraživanju koje je uradio Crveni krst u okviru globalne alijanse – mreže koja se sastoji od 115 organizacija civilnog sektora širom sveta, od 70 ispitanika iz Srbije 46 odsto njih reklo da se svakodnevno suočava sa nekom vrstom diskriminacije na osnovu godina, dok je tri odsto reko da se suočava povremeno.

”Crveni krst je u proteklih devet godina uradio četiri istraživanja na temu nasilja nad starima, a 32 odsto starijih je reklo da se susreće sa nekom vrstom nasilja. Od toga 11 odsto ispitanika je reklo da je to verbalno nasilje, a 2,4 ekonomsko i fizičko.Zlostavljanje starijih osoba je globalni socijalni problem koji pogađa milione starijih u svetu, a 15. jun je dan kada svi treba da dignu glas protiv nasilja nad starijima“, stoji u saopštenju Crvenog krsta Srbije koje je povodom Dana protiv nasilja nad starijima, preneo RTS.

Ovaj dan je u svetu prvi put obeležen 2006. godine, a kod nas Crveni krst Srbije obeležeo je 2007. godine.

„ Ne treba samo toga dana da govorimo o starijim licima u našoj porodici, da ih samo tada obilazimo, ako su zbrinuti o određene ustanove.. O njima smo obavezni da se brinemo svakoga dana, to je naša moralna obaveza jer su nas oni podizali, školovali, brinuli o nama i našem životima,“ kaže naš sagovornik iz Sjenice Bajro C.

„ Imam oca koji ima 81 godinu, nepokretan je već četiri godine. Muka je kad imate bolesnika u kući, a nemate neku posebu podršku od države. Povremeno dolaze medicinske sestre koje je angažovao CZS, odrade svoj posao ( presvlačenje , terapija) i odu. Ostalo je naša briga. Ne znam da li znate koliko su skupe pelene, lekovi, ali nekako se snalazimo. Čujem da ima onih koji zlostavljaju svoje stare i iznemogle roditelje. Ježim se od toga. Pri samoj pomisli da bi neko od ukućana mogao da povredi mog oca u bilo kojem pogledu, jako se potresem. Sigurno da bi onom najmlađem naraštaju u porodica, a imamo tri tinejdžera, bilo lakše da nemamo bolesnika o kojima i oni povremeno moraju da brinu. Znam, ljudi će odmah pomisliti da njima ne možemo na taj način oduzimati najlepše dan, ali, molim vas, recite mi, zar je toliko teško sesti pola sata pored starije osobe, saslušati ga, nahraniti ga, reći mu lepu reč. Toliko možemo. Ne poznajem baš mnogo zakonsku proceduru, ali da se ja pitam, nasilnici bi bili najstrožije kažnjeni, jer ako si u stanju da zlostavljaš one koji su te rodili, zar zaslužuješ bilo kakvu dobrobit od života?!. Stvarno, ne mogu o tome da pričam, a da ne osetim veliki bes prema takvim ljudima. Još kad čujem kako osoblje u nekom staračkom domu zlostavlja svoje štićenike, baš budem ogorčen. Zar im nije dosta što su ostavljeni i zaboravljeni?-pita se naš sagovornik.

Porodični psihoterapeuti navode da stariji roditelji nasilje dece doživljavaju i kao svoj lični neuspeh. Decu brane pričama da je za to kriv neko drugi i u izuzetno retkim slučajevima spremni su da svedoče protiv njih.

„Stari ljudi ne prijavljuju nasilje upravo zato što su u stalnoj borbi sa emocijama ljubavi i straha i u potrebi da zaštite ipak svoje bližnje koji ih zlostavljaju, koji ih vole”, kažu psihoterapeuti čija istražvanja pokazuju 30 odsto od ukupnih prijava za nasilje u porodici je nasilje nad starim osobama, a oni koji ga prijavljuju su najčešće srodnic, komšije,ili, vrlo retko, član porodice. Prema njihovom mišljenju najčešće je u pitanju fizičko nasilje ali mnogo češće psihološko, emotivno, ekonomsko, kada se staroj osobi uskraćuje novac, struja, hrana, osnovne životne namirnice. Najčešće su nasilnici korisnici alkohola ili opojnih droga i to je zaista veliki problem, nasilni su prema starim roditeljima, zato što traže novac od njih, ili ih iz nekih drugih razloga zlostavljaju.

Početak 21. veka doneo je i novi vid nasilja nad starijim osobama, psiholozi ga zovu “sindromom babe robinje”. Ovaj fenomen podrazumeva ispunjavanje velikog broja kućnih poslova, ali i čuvanja unučića i bolesnih ili nemoćnih članova porodice, što je za stare osobe takođe svojevrsno nasilje.

Nije sramota, prijavi nasilje

„Starije osobe mogu osećati stid i sramotu da priznaju da ih zlostavlja neko kome veruju. One mogu da se plaše osvete ili kazne, ili da budu zabrinute za svoju budućnost – ko će o njima brinuti ako prijave, mogu imati osećaj porodične lojalnosti. Često starije osobe nisu svesne resursa i institucija koje im mogu pomoći“, kaže naša sagovornica Mirela B. IZ Sjenice, inače pravnik po struci. Ona dodaje da je .važno da starija osoba ima pristup informacijama na osnovu kojih može da donose odluke i da ima na umu raspoložive vrste pomoći u zajednici.

„Ovo može uključiti podršku i pomoć članova porodice ili prijatelja, zdravstvenih službi, socijalnih službi, policije, pravnika i/ili članova verskih zajednica. Međutim, svedoci smo da sistem još uvek ne funkcioniše na efikasan način. Dešava se da, kada starija osoba i prijavi zlostavljanje i nasilje, ništa se ne preduzme i sistem ne reaguje na adekvatan način“, kaže naša sagovornica.

“Borba protiv svakog oblika nasilja, pa i nasilja nad starijima, daje rezultate samo u efikasnoj, sveobuhvatnoj i sistemskoj saradnji svih institucija”, navodi za INDEKS ONLINE Mirela B. Iz Sjenice

Iz Kancelarije za ljudska i manjinska prava Republike Srbije smatraju da da naši stariji sugrađani često skrivaju nasilje, jer se nadaju da se nasilje neće ponoviti ili se boje da ga prijave. Oni dodajj da je prihvatanje činjenice da je upravo član porodice nasilnik, najveći problem kod suočavanja starijih sa nasiljem, ali i da upravo zbog toga ne smemo da ćutimo kada primetimo da ovakav vid nasilja postoji.Prema njihovim podacima samo u toku 2018. godine, od 33 ubijene žene, njih devet su bile starije.Ubice su u pet slučajeva bila njihova deca, u dva slučaja unuci, u dva slučaja bračni partneri, a u većini slučajeva, službama sistema zaštite žrtve nisu ranije prijavljivale nasilje, iako su ga trpele.

Prevencija nasilja nad starijim osobama je od posebnog značaja

U literaturi se spominje i duhovno zlostavljanje koje uključuje korištenje vere i duhovnosti starije osobe u smislu iskorištavanja, manipulisanja i kontrolisanja starije osobe, ismejavanja njihovih verovanja, nepoštovanje njihove duhovnosti. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) je 2002. godine objavila rezultate Internacionalne studije o tome kako starije osobe percipiraju nasilje. Nalazi uključuju zanemarivanje, izolaciju starije osobe, napuštanje i socijalno isključivanje, kršenje i povredu ljudskih, zakonskih i medicinskih prava, i lišenje starije osobe mogućnosti izbora, odluka, statusa, finansija.

„Nega onemoćalih starijih ljudi vrlo je naporna i izaziva stres, posebno ako je reč o starima s mentalnim i fizičkim poteškoćama. Kada je negovatelj loše pripremljen za zadatak koji mora obaviti, veća je i mogućnost zlostavljanja. Pod tim okolnostima, a i usled nedostatka nužnih pomagala za negu ili lečenje, verovatnije će doći do konflikta. Takođe, ako negovatelji ne dobiju bilo kakvu podršku od porodice ili šireg društva, može se osećati preplavljen snažnim emocijama i postati nasilan. Ako je odnos između negovatelja i starije osobe napet zbog nasilja, drugi članovi porodice i prijatelji mogu biti obeshrabreni da posete takvog člana porodice, što dovodi do dalje izolacije i povećanog rizika od zlostavljanja starijih“, smatraju psiholozi.. Prema njihovom mišljenju neke porodice su sklonije nasilju jer je nasilje naučeno ponašanje koje se prenosi iz generacije u generaciju.

„Kod ovih porodica nasilje je jedina reakcija kojom znaju odgovoriti na stresne situacije. Počinitelji nasilja mogu koristiti velik broj različitih taktika u upotrebi moći i kontrole nad njihovim žrtvama. Zlostavljanje može imati različite oblike te se obrasci nasilnog ponašanja mogu menjati kroz vrijeme“, navodi se u psihološkim istraživanjima.

Prevencija nasilja nad starijim osobama je od posebnog značaja kako bi se starijim ljudima mogla osigurati dostojna starost, pružanje materijalne sigurnosti i unapređenje kvaliteta života. Država ima obavezu da preuzme potrebne mere da bi sprečila nasilje u porodici, odnosno smanjila i olakšala njegove posledice. Problem nasilja nije isključivo problem pojedinca, već i države, pa u tom smeru treba raditi na zakonskom okviru, uključujući preventivne mere i mere zaštite.

U prevenciji zlostavljanja starijih osoba, u Zakonu o prevenciji i suzbijanju porodičnog nasilja, ističu se tri važna koraka:

1. Uvek poslušati stariju osobu ili osobu koja o njoj brine (npr. ljekar, komšija, prijatelj).

2. Intervenisati čim postoji i najmanja sumnja na zlostavljanje/zanemarivanje starijih osoba.

3. Edukovati što veći broj osoba, nezavisno o dobi, o načinima prepoznavanja zlostavljanja/zanemarivanje, te mogućnostima prijavljivanja kako bi se postigao što brži i kvalitetniji odgovor u cilju zaštite starije osobe.

Zakon takođe nalaže i da se na lokalnom nivou mogu organizovati programi socijalne i zdravstvene pomoći, u obliku besplatnih telefonskih linija na kojima bi starije osobe mogle potražiti pomoć ili prijaviti zlostavljanje, programi edukacije starih lica o njihovim pravima i o problemu nasilja u smislu njegovog prepoznavanja i osposobljavanje stručnjaka u zdravstvenim ustanovama da prepoznaju nasilje, podizanje javne svesti.

„Sredstva javnog informisanja imaju značajnu ulogu u razbijanju predrasuda o starijim osobama kao potpuno nesposobnima da odlučuju o sebi, u stvaranju i kreiranju svesti o svim oblicima nasilja s naglaskom na izbjegavanju senzacionalizma i pružanju jasnih poruka s korisnim i odgovarajućim informacijama, navodi se u Zakonu o javnom informisanju.

Nasilje je kršenje temeljnog ljudskog prava predstavlja odgovornost i pojedinca i društva. Ova problematika nasilja još uvijek relativno zanemareno područje , pa ovom problemu treba pristupiti vrlo sistematično kako bi život u trećem životnom dobu bio dostojanstven i miran,


Tekst je deo istraživačkog rada u okviru projekta, koji realizuje EMEDIA GROUP uz podršku Grada Novog Pazara. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.